Они о чијем се мучеништву не зна – Југословени и рат

Када је у јануару месецу 1917. године у Женеви, у издању протестантске породичне издавачке куће Кундиг, изашла из штампе књига Они о чијем се мучеништву не зна, са поднасловом у загради „Југословени и рат“, швајцарског франкофоног лекара немачког презимена Виктора Кинеа (1887–1919), Швајцарци су у односу на два супротстављена блока у рату – савез Антанте и Централне силе – и даље били подељени по унутрашњим језичким границама. Jош од избијања рата 1914, без обзира на прокламовану неутралност њихове земље, становништво које је говорило француски и италијански језик било је наклоњено Антанти, док су се њихови суграђани, који су говорили немачки приклонили Централним силама. Али, да ли је такав циљ имала и књига Виктора Кинеа?

Зашто је Кине у наслову своје књиге изоставио да јасно назначи предмет свог интересовања задовољавајући се личном заменицом „они“ и именицом „мучеништво“ која привлачи, копка и забрињава потенцијалног читаоца? Ко су то „они“ и како, зашто и где се о њиховом мучеништву не зна? Који су Кинеови извори за писање ове књиге? Зашто један лекар пише књигу која упућује на међународне односе током рата? Какво је Кинеово ратно искуство, а какво знање о сукобљеним народима? Помињање „Југословена“ у поднаслову не решава недоумице јер је појам, по сведочанству аутора, био потпуно непознат романским Швајцарцима који су до тог јануара 1917, међу малим европским народима, знали само за судбину „храбре и мученичке“ Србије и Белгије како се у то време говорило.

Да би одговорили на постављена питања, у овом раду ћемо се бавити Кинеовим искуством рата током боравка у Србији за време Другог балканског рата и Првог светског рата из кога је произашла његова делатност у прилог Србима по повратку у Швајцарску а то је претходило стварању специфичне слике о „Југословенима“ коју је исказао у књизи која се налази пред читаоцем.

др Станислав Сретеновић