Треперење душа у левцима смрти
Приче о смрти и животу после смрти
Овај, по много чему необични роман, покушава да пронађе одговор на питања људског зла и смрти, која су условљена самом људском природом која, нажалост, најчешће није усмерена ка љубави и праштању, него ка мржњи и жудњом за неограниченом моћи. Поред тога, будући да у сваком човеку постоји бљесак наде и вере да овај живот није коначан и да и онда, када испустимо и последњи дах, остаје нешто што нас чини вечним, аутор овог романа користећи све до чега је могао доћи, аналитично и научно разлажући сваку чињеницу, до најситнијих детаља, користећи при томе своје свеколико искуство, надахнут енергијом која је понекада просто плавила његов ум, покушао је да пређе тај мост апсурда и да се без предрасуда, уђе у срце могућег одговора на тако сложено питање постојања живота после смрти.
Томе је допринела вера и лично искуство, да је најчешће и наизглед немогуће ипак могуће, дубоко интуитивно осећао сам да се у неосветљеним дубинама наше душе, у сваком човеку налази одговор на сва питања. Силазећи најдубље могуће у лавиринте сопствене свести, и покушавајући да доживљаје оних који су се налазили на граници смрти и живота, посматрам као реалност, која сведочи да је наш живот бескрајна река која једнако вековима хучи, иако смо ми само његов дашак (ако слику сведемо само на наше земно тело), био сам све време у дубоком убеђењу да ту има нечега много дубљега од онога што ми мислимо да се само по себи разуме.
Аутор
Вукоман Јокановић
Вукоман Јокановић рођен је 1949. године у селу Трси, у Црној Гори. Основну школу и гимназију завршио је у Фочи, у Босни и Херцеговини. Природно-математички факултет, магистарске и докторске студије завршио је у Београду. Радио је као средњошколски професор, а потом био професор на Машинском и Металуршком факултету у Зеници, и професор на Факултету примењених уметности у Београду, док је као истраживач радио на Металуршком институту Зеница, Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Техничком институту САНУ, и Институту за нуклеарна истраживања Винча у Београду.
Објавио је 125 радова у водећим међународним часописима, 50 радова у водећим националним часописима, аутор је више поглавља у монографијама водећих светских издавача, као што су Elsevier и Taylor and Fransis, био је рецензент бројних међународних часописа. Уредник је три међународна и једног националног часописа.
Поред тога, објавио је три монографије на преко 2.000 страница, које спајају различите области истраживања, као што су физика, хемија, биологија, генетика и медецина. Његова истраживања на вештачкој кости и у области наномедицине су препознатљива и на светском нивоу. Био је истраживач године Института за нуклеарне науке Винча за 2012. годину. Кандидован је два пута за награду града Београда, као и за велику европску Еми награду у области наномедицине 2012. године. Налази се на списку најбољих иноватора Србије. Руководио је бројним европским и националним пројектима.












Још нема коментара.