Ожиљак – dignum memoria

Описани догађаји обухватају период из 1991. године и боравак на ратишту у Хрватској. Иако је од тог времена прошло већ више од три деценије, нажалост, морамо рећи да они не губе на актуелности.

Рат је страх, рат је траума, како год да се о њему пише, не може се ублажити, не може се, мислим, улепшати. Али може се писати смирено, без потребе за сензационализмом, онако како то чини Борис Кршев. Лако би било узбуркати духове, па сведоци смо да су, нажалост, букачи и хушкачи и даље присутни, ту поред нас – они не морају бити само део војне јединице, могу бити и људи из кварта, на пример.

Невена Варница

Хроника Бориса Кршева представља микроскопски виђено – до перфекције сажето секвенцирано романескно штиво, испуњено концизним реченицама с пуно интонација, које асоцира на дела Хемингвеја и Ремарка. Oва искрена исповед, не баш веселог искуства – јесте прича о бесмисленој потрошњи живота… Кршев разоткрива тишину у чијим подмуклим пукотинама има пуно експлозивних направа, неизвесности, несанице која наликују собама гвоздених кревета над којима се kотрљају страхови и наде да ли ће као отац остати жив да двогодишњем сину остави опоруку коју ће – одлажући сопствену смрт за сутра, донети са Ожиљком у џепу панталона… Свако поглавље јесте рефрен за себе – пун ехо сећања, која умногоме подсећају на горке приповетке Лазе К. Лазаревића.

Милутин Ж. Павлов