Зајде башће

Религиозну културу на Балкану карактерише плурализам, како на институционализованом (конфесионалном), тако и на ваниституционализованом („народном“) нивоу. Религиозна ситуација на Балкану може се упоредити са шареним мозаиком, састављеним од елемената различитих размера и форми. Таква слика религиозне свакодневности проистиче из историјски створене етно-конфесионалне разноликости овог региона, која закономерно резултира у развијеној култури суседства.

Култура Рома муслимана формира се под утицајем „вернакуларних“, фолклорних веровања и обреда, који су хармонично преплитани са локалним муслиманским традицијама.

Светилиште Зајде Башће се налази у Нишу, у јужном делу Србије, и јесте један од бројних локуса сакралне географије, где се наставља обред поштовања гробнице (турбе) и свеца. Ова текија се појавила у граду, који је у османском добу био познат као војни и административни центар са развијеним верским институцијама. Сада текија живи у већински православној средини и посећују је следбеници и хришћанства и ислама. Основна улога у очувању традиције припада локалним ромским заједницама.

Светилиште је занимљиво, јер служи као пример више „народног“ него формалног култног места. Проучавање поштовања „Зајде Башће“ у ширем контексту битно је за илустрацију мозаичности верске културе на Балкану. Откривање општих и посебних црта појединачних елемената културне мозаичности омогућава да се разјасне специфичности њиховог узајамног позиционирања и суседства