Прича једног брака
Сирово животно искуство преточено у кратак, али моћан роман
Гејр Гуликсен, као песник, романописац, есејиста и уредник, већ деценијама оставља значајне трагове на норвешкој књижевној сцени. Током последњих неколико година Гуликсен у својим делима предано и на јединствен начин истражује савремени живот у скандинавској социјал-демократији, постављајући често у средиште анализе природне улоге полова, породичан живот и сексуалност. Прича једног брака представља врхунац Гуликсенове досадашње прозе.
Гледајући уназад, враћајући се на почетак везе и пратећи динамику односа корак по корак, наратор покушава да разуме околности које су довеле до недавног развода, покушавајући истовремено да сагледа раздвајање из угла своје супруге.
Ово је прича о типичној или боље речено архетипској вези двоје људи данашњице, која почиње заљубљеношћу, пријатним осећањем привлачности и разумевања, прожетој страшћу; веза прераста у брак у којем је обоје супружника поносно на чињеницу да међусобна блискост, пријатељство и еротска привлачност нису замрли ни након проширења породице, а посебно на слободу коју једно другом поверавају. Слободу за коју су уверени да ће их спасти неизбежне досаде и спречити да посегну за оним што им у браку недостаје. Када брак постане лик и започне своју причу, питање је који од супружника бива избрисан, а који насталу празнину мора испунити за двоје.
Након уредничког праћења шестотомне Моје борбе Карла Увеа Кнаусгора, Гејр Гуликсен овим романом показује сопствену литерарну магију.
Такав сусрет, кратак и сасвим отворен, одиграва се свуда, све време. Сви срећу некога у кога би могли да се заљубе, свуда. Сасвим неочекивано погледаш у лице неког ко ти искрено и знатижељно узврати поглед. Неко ко има нешто што желиш, одређено расположење, сигурност, ведрину. Скоро никад није добар тренутак, већ си с неким, он или она је такође с неким, па свако продужи својим путем.
Гејр Гуликсен
Гејр Гуликсен рођен је 1963. године у Конгсбергу, у Норвешкој. Пише песме, романе, драмске комаде, есеје и књиге за децу. Радио је у неколико водећих норвешких издавачких кућа на месту уредника, а широј публици познат је као приређивач Кнаусгоровог шестотомног дела Моја борба.
Прву збирку поезије објавио је 1986. године, а од тада је објавио осам романа, три драме, три збирке есеја, седам књига поезије и две дечије књиге. Као уредник
заслужан је за подстицање многих младих књижевних гласова током деведесетих
година прошлог века.
За свој рад награђен је значајним признањима: годишњом наградом Mads Wiel
Nygaard 2008. године која се додељује за врхунско књижевно достигнуће и 2014. године годишњом наградом издавачке куће Aschehoug.
Живи и ствара у Ослу.
Милица – :
Ова књига је брутална, посебно ако сте прошли кроз раскид, бес и очајање због неуспелог брака или дуге везе. Емоције су скроз познате – од најјачих и највиших до најслабијих, осећања издаје, зачуђености, очаја, заблуде и губитка. Чак и најлепши тренуци су окаљани јер читаоци већ знају да та љубав неће потрајати, пошто је откривено на самом почетку да су се Јон и Тими развели због Тиминог неверства. Ни Јон ни Тими нису допадљиви на папиру али оно што не волимо код њих је управо оно што не волимо код нас самих у сред трауматичног раскида. Видимо се у њима и то чини да ова књига никоме не излази из главе.
Maja – :
U kom stadijumu u braku moc postane strast, ili strast postane moc?
Dzon i njegova zena su u braku 20 godina i njihova veza je zapocela na nepoverenju i bolu. Dzon voli ideju o svojoj zeni: cinjenicu da poseduje njenu ljubav i pristrasnost; njegovu ulogu kao njenog supurga: “Zivio sam kao da je moj zivot jedino postojao pred njenim ocima.”
Ovaj roman je neverovatan skup reci. Dzon suptilno upravlja pricom i pokusava da isprica misli svoje zene. Guliksen je stvorio delo fikcije koje je mocno, ekeftivno i pateticno potresno.