Бићу поново добар
Позив на радикално преиспитивање свих (не)наметнутих норми
Роман Бићу поново добар је дубоко лична, храбра и интелигентна књига о идентитету, жељи и усамљености. Читајући Хенинга, читалац постепено почиње да препознаје и сопствене сумње, страхове и заблуде.
Педесет му је година. Хенинг се налази на преломној тачки живота. После два пропала брака, две ћерке и губитка посла, остаје сам – први пут заиста сам. У раскораку између онога што је био, онога што јесте и онога што жели да постане, Хенинг почиње немилосрдно преиспитивање сопственог живота.
Тело је било само. Било је само у кревету и само под одећом, било је само и међу другим телима.
Растрзан између телесног и идејног, између жеље за блискошћу и страха од ње, он понире у сопствену психу, у потрази за одговором који би могао да промени све. Ако са женама није успео – можда је одговор негде другде? Можда је време да се читав живот прочита изнова.
Једноставним, директним језиком, без цензуре и задршке, Гејр Гуликсен, прецизно сецира људску интиму. Његов текст делује готово археолошки. Слој по слој открива скривене мотиве, грешке и самообмане, верујући да до спознаје можемо доћи само кроз бруталну искреност.
Хенинг је истовремено типичан и нетипичан мушкарац нашег времена: човек који жуди за блискошћу, али не уме да јој приђе.
У срцу романа налази се једна једноставна, готово детиња жеља:
Увек је постојало само једно питање које ми је нешто значило: како да нађем некога?
И управо та потрага за другим телом, другим гласом, другом егзистенцијом – покреће читаву причу.
Једино што сам желео је да се потпуно приближим неком. Да се приближим нечијој кожи, нечијем лицу, нечијој голој егзистенцији.
С норвешког превела: Софија Вуковић Петрик
Гејр Гуликсен
Гејр Гуликсен рођен је 1963. године у Конгсбергу, у Норвешкој. Пише песме, романе, драмске комаде, есеје и књиге за децу. Радио је у неколико водећих норвешких издавачких кућа на месту уредника, а широј публици познат је као приређивач Кнаусгоровог шестотомног дела Моја борба.
Прву збирку поезије објавио је 1986. године, а од тада је објавио осам романа, три драме, три збирке есеја, седам књига поезије и две дечије књиге. Као уредник
заслужан је за подстицање многих младих књижевних гласова током деведесетих
година прошлог века.
За свој рад награђен је значајним признањима: годишњом наградом Mads Wiel
Nygaard 2008. године која се додељује за врхунско књижевно достигнуће и 2014. године годишњом наградом издавачке куће Aschehoug.
Живи и ствара у Ослу.












Димитрије Радовановић – :
Овај роман ми се веома допао јер ми је деловао као нешто што до сада нисам читао. Дело приказује мушкарца и његову улогу у потпуно другачијем светлу, далеко од традиционалне представе о његовој улози у друштву.
Највише ми се свидело његово стално преиспитивање: ко је био, ко јесте и ко жели да постане. Прочитао сам књигу у једном даху.
Огњен Спасић – :
Пун погодак је био што сам купио ову књигу. Роман прати Хенинга, који је „завршио“ са везама. Сада је у педесетим и жели да схвати ко је био у односима са женама и ко може да постане без њих. Након што сам прочитао много књига које приказују односе из женске перспективе, желео сам да читам о мушкарцима, из мушке перспективе. Прочитао сам је од корице до корице исте вечери. Фантастично написано, велика препорука