Клавир из белог дворца 
Са друге стране светлости 
Стандарднојезичка преиспитивања I
Шифра производа: 25975
Едицијe: Расправе
Аутор: Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
288 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0178-7
Година издавања: 2008.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом: 977.50 RSD
Нема на залихама
„Стандарднојезичким преиспитивањима“ др Милан Шипка наставља свој дугогодишњи рад на нормативној лингвистици, од „Језичког саветника“ (1975) до „Језика и политике“. У овој, најновијој књизи траже се решења за неке од актуелних терминолошких, правописних, морфолошких и лексичко-семантичких дилема, које Шипка обрађује исцрпно, осветљавајући њихов историјат, језички и друштвени контекст, уз уважавање резултата досадашњих истраживања, а на крају настоји да читаоцу пружи јасан, недвосмислен закључак, уравнотежен и заснован на пажљивом разматрању свих аргумената.“ Академик Иван Клајн
„Богато научно искуство др Милана Шипке и његово изузетно познавање савремене језичке проблематике огледају се у свим овде изложеним темама. Ауторов активан однос према феноменима које расправља, изражен у критичкој анализи проблема и изналажењу начина како да се они реше, чине текстове у овој књизи актуелним, занимљивим и подстицајним, отварајући уједно и простор за даља истраживања и делатност у том правцу. Стога ће књига „Стандарднојезичка преиспитивања“ бити од користи свима који се интересују за данашњу нашу језичку стварност, за садашњост и будућност нашег језика, те за теоријске и практичне аспекте које обухвата.“ проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.