Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Пад Берлинског зида и уједињење Немачке – тридесет година после
Шифра производа: 30278
Едицијe: Публицистика
Аутор: Ђорђе Милошевић
Број страна / Повез / Писмо:
319 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1757-3
Година издавања: 2021.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 990.00 RSDЦена са попустом:
841.50 RSD
Нема на залихама
Октобра 1990. Немачка се ујединила после пуне четири деценије поделе као последице пораза у Другом светском рату. Годину дана раније 1989, срушен је Берлински зид. У жестоком, до тада невиђеном стампеду стотине хиљада грађана са обе стране границе, нестао је један од највећих, а можда и највећи симбол хладног рата; симбол политичког, војног, идеолошког и свакаквог другог сучељавања Истока и Запада, двају блокова на чијем су челу биле две водеће светске силе – Совјетски Савез и Сједињене Амричке Државе.
То су били догађаји који су променили ток европске, па и светске историје; мењала се политичка карта света, нестајале су једне, а појављивале се друге, нове државе, често насилним путем, употребом оружја.
Од тих, деведесетих година прошлог века, до дана данашњег, упорно и са правом се понавља крилатица да после рушења Берлинског зида и уједињења Немачке, више ништа није исто. Свет је данас нешто сасвим друго, драстично се разликује од оног у коме смо живели до тада. Нажалост, најчешће не у позитивном смислу како су то народи Европе желели, надали се и очекивали.
Ову књигу написао је непосредни сведок историјских збивања с краја прошлог и почетка овог века, дугогодишњи шеф спољнополитичке редакције Танјуга и дописник из Совјетског Савеза, Ђорђе Милошевић.
Ђорђе Милошевић
Новинар, као и научник, не одлази у пензију. Он са радошћу користи слободно време које се појавило, да би писао. Писао о свему што није успео да каже, што није смео или желео… Толико је виђено и толико је наслушано, да је грех не написати, не оставити потомцима.
Ђорђе Милошевић већ 50 година служи свом народу у прес центрима или дописништвима у иностранству без викенда, празника, слободних дана, на позорници актуелних догађаја…
Како не испричати да је током дугог новинарског живота видео Ј. Броза Тита, Е. Кардеља и А. Ранковића, да је разговарао са Хрушчовом, Брежњевом, Горбачовом, Клинтоном, Путином… Радећи у иностранству, новинар је постао сведок многих историјских догађаја, често преломног карактера- оружаног сукоба кипарских Грка и Турака седамдесетих година, ,,плишане револуцијe у Чехословачкој, рушења Берлинског зида и уједињења Немачке, ,,револуције ружа; у Грузији и ,,наранџасте револуције; у Украјини, ратова на Кавказу, тешке ситуације у постсовјетској Русији.
Тако се појавила ова књига. О својој новинарској судбини, о свему што је видео, што је болело, што је допирало до дубине душе.
Књига, осим тога што се са интересовањем чита, представља историјски
извор – испуњена је сведочанствима о далеким годинама, важним историјским
догађајима и људима. А колико тек вреде путовања Јосипа Броза Тита у друге земље!
У књизи има много размишљања и горућих питања о новинарима,
средствима информисасња, понашања оних који пишу. Фактички, Ђорђе Милошевић разрађује и презентира своје схватање етике новинарства, показујући то на конкретним примерима из живота новинара разних земаља. А његово лично искуство – пример је тога како је дужан да брани част, достојанство и да се бори за истину прави Новинар и Човек.
др Јелена Гускова
Још нема коментара.