Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Косово (дневник 1999 - 2000)
Србија и Први светски рат
Дело Срете Танасића у научној критици
Шифра производа: 31032
Преузмите одломак: 
Едицијe: Публицистика
Аутор: Марина Спасојевић
Број страна / Повез / Писмо:
357 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 × 23 cm
ИСБН: 978-86-515-2393-2
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,650.00 RSDЦена са попустом:
1,402.50 RSD
Књига у којој је сабрана већина критика
које су написане о књигама Срете Танасића
Овом књигом скренута је пажњу на један неоправдано занемариван аспект сложеног процеса рецепције научних дела савремених емблематичних аутора! Види се да су на издавању књиге сарадници радили веома марљиво и с великим поштовањем, прикупљајући и систематизујући приказе појединих дела Танасићевог изузетно опсежног научног опуса који задивљује богатством проблематике, иновативношћу методолошких приступа и аргументованошћу потпуно оригиналних резултата.
Поред осталих текстова, мени је било посебно задовољство прочитати приказе књиге „Огледи о језику српских писаца“.
Приказана ретроспектива Танасићевих радова наговештава отварање нових научних видика.
Најда Иванова,
професор Универзитета у Софији
О књигама Срете Танасића писали су језикословци различитих генерација, а о његовим синтаксичким радовима свој суд су дала три наша истакнута академика синтаксичара који су у једном периоду Танасићевог стварања били његови савременици: Ирена Грицкат, Предраг Пипер и Милка Ивић, која спада не само међу највећње српске већ и међу највеће светске лингвисте краја 20. и почетка 21. века. И сви они су врко повољно говорили о резултатима његових истраживања у области српске синтаксе. Тешко да има још један наш синтаксичар у последњих педесетак година о коме су писала три академика, и то тако похвално. То само по себи говори, а у тим написима је и експлицитно истакнуто, да Срето Танасић спада међу најистакнутије наше синтаксичаре овог времена. Такође, о његовим књигама врло повољно писали су и други најистакнутији наши синтаксичари, као и млађи, они који стасавају. Дело Срете Танасића прати се и уважава и изван оквира српске језичке науке, у ширим славистичким оквирима. Вредна је помена чињеница да је о његовој књизи из синтаксе пасива, једне од најтежих области српске и словенске синтаксе, објављен обиман, и са доста повољних оцена, приказ у Москви, у часопису Вопросы языкознания, водећем научном гласилу у свету славистике. О другој његовој књизи публикован је такође врло повољан приказ у другом значајном славистичком центру – у Софији. Они ће сад бити доступни и читаоцима у Србији.
Академик Слободан Реметић
Марина Спасојевић
Рођена 18. августа 1980. у Београду.
Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Група за српски језик и књижевност (2004).
Запослила се у Институту за српски језик САНУ на пројекту израде Речник САНУ (2004).
Тезе:
Магистарски рад: Глаголи на -(ј)ети, -им у савременом српском језику (30. април 2009, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: проф. др Мирослав Николић, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, проф. др Милица Радовић-Тешић).
Докторска теза: Двовидски глаголи у савременом српском језику (16. јул 2015, Филолошки факултет Универзитета у Београду, ментор: доц. др Весна Ломпар, комисија: проф. др Драгана Мршевић-Радовић, доц. др Сања Ђуровић).
Научна звања:
Изабрана у звање научни сарадник (24. фебруар 2016).
Лексикографска звања:
Основни обрађивач 2004–2011. године.
Изабрана у звање помоћног редактора 2011. године.
Изабрана у звање редактора 2016. године.
Међународна сарадња:
Учешће од 2012. године на међународним пројектима Andrić–Initiative и Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), који се одвијају под руководством проф. др Бранка Тошовића у Институту за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу.
Чланства у научним и стручним телима и комисијама:
Члан редакције часописа Наш језик (2013) и секретар (2005–).
Члан и секретар Комисије за морфологију и творбу речи Одбора за стандардизацију српског језика (2015).
Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2015).
Члан Комисије за терминологију Института за стандардизацију Србије (2015).
Члан Програмског савета манифестације „Дани српскога духовног преображења“ у Деспотовцу (2010)
Учешћа на скуповима:
Учесник је око тридесет научних скупова у земљи и иностранству.
IV национална конференция с международно участие нa Българското лексикографско дружество в чест на проф. Кристалина Чолакова Лексикографията и лексикологията в съвременния свят, Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 21–22 октомври 2006.
Књижевност на дијалекту, Лесковачки културни центар, Лесковац, 25–26. септембар 2008.
I научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 14. фебруар 2009.
14. Meђународни скуп слависта, Опатија, 22–25. јун 2009.
Петата национална конференция с международно участие по лексикография и лексикология Лексикографията в европейското културно пространство, Българско лексикографско дружество, Секция за българска лексикология и лексикография при Института за български език „Проф. Любомир Андрейчин“, БАН, София, 19–20 октомври 2009.
II научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 5. март 2010.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности II, Дани српскога духовног преображења XVIII, Деспотовац, 21–22. август 2010.
Единадесети полско-бьлгарски колоквиум Езикьт на културата. Културата на езика, Пловдивски университет „Пайсей Хилендарски“, Пловдив, 7–8. октобар 2010.
Дијалекат и дијалекатска књижевност, Лесковачки културни центар, Лесковац, 18. октобар 2010.
III научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 12. марта 2011.
Језик. Књижевност. Комуникација, Филозофски факултет, Ниш, 15. април 2011.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности III, Дани српскога духовног преображења XIХ, Деспотовaц, 20–21. август 2011.
4. симпозијум о Иви Андрићу – Андрићево стваралаштво од 1925–1941, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“, Грац, 6–8. октобар 2011.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IV, Дани српскога духовног преображења XХ, Деспотовац, 25–26. август 2012.
42. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2012.
43. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Грац, 6–7. септембар 2012.
44. симпозијум На Дрини ћуприја, у оквиру пројекта Andrić Initiative, Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу, Вишеград, 4–6. октобар 2012.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V, Дани српскога духовног преображења XХI, Деспотовац, 17–18. август 2013.
3. симпозијум Лирски доживљаји свијета у Ћопићевим дјелима, у оквиру пројекта Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића (2011–2016), Институт за славистику Универзитета „Карл Франц“ у Грацу (2011–2016), ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 5–7. септембар 2013.
4. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 12–15. септембар 2013.
Меѓународен научен собир Лексикологијата и лексикографијата – мостови меѓу јазиците, Денови на Благоја Корубин, Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје, 28 февруари – 2 март 2014.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI, Дани српскога духовног преображења XХII, Деспотовац, 22–24. август 2014.
44. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 11–14. септембар 2014.
45. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Београд, 17–20. септембар 2015.
Међународни научни симпозијум Словенска терминологија данас, САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик, Београд, 11–13. мај 2016.
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII, Дани српскога духовног преображења XXIV, Деспотовац, 20–21. август 2016.
46. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, Филолошки факултет, Београд, 15–18. септембар 2016.
XI Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 28–29. октобар 2016 (каоут. са С. Ђуровић).
9. Андрићев симпозијум Андрићева Госпођица, Универзитет „Карл Франц“ у Грацу, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, Београд, 17–19. новембар 2016.
Организација скупова:
Секретар Организационог одбора и Редакције зборника приликом обележавања шездесетогодишњице Института за српски језик 17–18. децембра 2007. године.
Секретар Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас (САНУ, АНУРС, Матица српска, Институт за српски језик), одржаног 11–13. маја 2016. године.
Предавања, промоције и сл.:
Форма–садржај–норма: глаголи на -(ј)ети, -им у корелацији са глаголима на -ити, -им у савременом српском језику, Друштво младих лингвиста, 5. март 2014. године.
http://dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2014-predavanja-cir/175-marina-spasojevic-glagoli-cir
Двовидски глаголи као специфични аспектолошки проблем, Друштво младих лингвиста, 24. новембар 2015. године.
http://www.dml.rs/index.php/sr/predavanja-cir/2015-predavanja-cir/271-marina-spasojevic-dvovidski-glagoli-kao-specifican-aspektoloski-problem-cir
Остале активности:
Рецензент више радова за часописe Наш језик, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици.
Члан комисије за одбрану докторских теза (на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 5. мај 2017; на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 3. јула 2017).
Говори енглески, служи се руским.
Још нема коментара.