Ја, Рудничанка
У средишту ове збирке прича налази се девојчица чије одрастање и сазревање пратимо у контитунитету од њене друге до једанаесте године. Услед тешке болести брата у његовом најранијем детињству, пажња родитеља бива драматично и оправдано усмерена на његово лечење. Иако материјално збринута, јунакиња рано спознаје хладноћу емотивне скрајнутости у сопственом дому. Прерано научена да „не секира родитеље”, препуштена старијој сестри која је занемарује, она у неколико наврата бива животно угрожена и хоспитализована. Уместо пасивне жртве, у њој се буди чудесан инстинкт за самоочување и отпорност. Кроз лавиринт сложених породичних односа – од скривених тренутака нежности са оцем, преко пожртвованог помагања брату да стане на ноге, до прве дечје окрутности и преболевања уништених светиња детињстава – она саму себе води ка спасу. Тај спас се симболично заокружује у једанаестој години, када кроз откривање „црних слова на белом папиру” проналази сопствени глас и уточиште у уметности речи.
Лара Рогожина
Жељка Гавриловић
Жељка Гавриловић је рођена 1949. године у Лозници. Живи и ствара у Ваљеву. Након паузе, књижевном раду се активно враћа 2021. године. Ауторка је шест објављених књига прозе и поезије:
• „Фотографије, снови“ (приче, Горњи Милановац, 1993)
• „Принчев пупак“ (роман/уланчане приче, Албатрос плус, Београд, 2021) – са кратким књижевним записом књижевника Радована Белог Марковића.
• „Парампарчад“ (песме, Свеске, Панчево, 2023).
• „Тишине и ноте“ (песме, Нишки културни центар, Ниш, 2024)
• „Осећам се добро“ (Прометеј, Нови Сад, 2025)
• „Где те боли, небо моје“ (самиздат, Ваљево, 2026).
Заступљена је у завичајним антологијама прозе и поезије аутора Остоје Продановића, бившег директора Матичне библиотеке „Љуба Ненадовић“ у Ваљеву.










Још нема коментара.