Ја, Рудничанка

У средишту ове збирке прича налази се девојчица чије одрастање и сазревање пратимо у контитунитету од њене друге до једанаесте године. Услед тешке болести брата у његовом најранијем детињству, пажња родитеља бива драматично и оправдано усмерена на његово лечење. Иако материјално збринута, јунакиња рано спознаје хладноћу емотивне скрајнутости у сопственом дому. Прерано научена да „не секира родитеље”, препуштена старијој сестри која је занемарује, она у неколико наврата бива животно угрожена и хоспитализована. Уместо пасивне жртве, у њој се буди чудесан инстинкт за самоочување и отпорност. Кроз лавиринт сложених породичних односа – од скривених тренутака нежности са оцем, преко пожртвованог помагања брату да стане на ноге, до прве дечје окрутности и преболевања уништених светиња детињстава – она саму себе води ка спасу. Тај спас се симболично заокружује у једанаестој години, када кроз откривање „црних слова на белом папиру” проналази сопствени глас и уточиште у уметности речи.

Лара Рогожина