Србија и Први светски рат
Новосадски Српски лист 1918-1919
Шифра производа: 30079
Аутор: Гордана Петковић
Број страна / Повез / Писмо:
1181 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1465-7
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,500.00 RSDЦена са попустом:
2,125.00 RSD
Српски лист је, као орган Српског народног одбора, одражавао расположење српског, хрватског и уопште словенског становништва. Страначке страсти у гласилу, у овом преломном периоду нису долазиле до изражаја, јер је циљ свих српских странака био исти – отцепљење од угарске државе и прикључење Краљевини Србији. Српски лист је напредовао све док је Народна управа имала функцију војвођанске владе. Последњи број објављен је 2. фебруара 1919. године.
Ова књига требало би да олакша даљи истраживачки рад стручњацима, али и да упозна оне који до сада нису ни знали да су у Новом Саду наши преци, у тешким поратним околностима, од новембра 1918. до фебруара 1919. године, уложили велики труд како би обавестили јавност, некадашњу, садашњу и будућу, о збивањима у одсудним тренуцима за српски наропд у данашњој Војводини.
Гордана Петковић
Гордана Петковић
Рођена 29.03.1972. године у Смедереву. Основну школу завршила у Друговцу код Смедерева, а средњу Учитељску школу у Јагодини (Светозареву). Дипломирала 1999. године на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек Историја, са темом: Унутрашње прилике у Југославији уочи Другог светског рата (ментор др Ранко Кончар). Магистарски рад, са темом Политичка делатност Стевана Ћирића од 1934. до 1939. године, одбранила 20.11.2009. године (комисију су чинили: др Љубодраг Димић, др Биљана Шимуновић-Бешлин и др Александар Касаш, ментор). Докторски рад са темом Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца, одбранила 13.09.2016. године на Филозофском факултету у Новом Саду (комисију су чинили: др Гордана Дракић, др Горан Васин, др Слободан Бјелица, др Биљана Шимуновић Бешлин и др Александар Касаш, ментор).
Од 2000. године је у Музеју града Новог Сада, као приправник-волонтер. Стручни испит положила новембра 2001. године у Народном музеју у Београду (тема хабилитационог рада: Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. године). Од 2002. ради на месту кустоса за друштвену и политичку историју Сремских Карловаца (у Завичајној збирци Сремских Карловаца која је у саставу Музеја града
Новог Сада). Децембра 2009. године, у Народном музеју у Београду, стекла звање вишег кустоса (тема хабилитационог рада: Стеван Ћирић и његово доба – Фонд Стевана Ћирића у Музеју града Новог Сада; ментор Бранислава Јордановић, музејски саветник).
У Завичајној збирци Сремских Карловаца бави се проучавањем историје Сремских Карловаца, посвећујући највише пажње историји Карловачке митрополије и значајним породицама и личностима, којима се историографија није бавила у довољној мери. Проучавање, истраживање и обрада архивске грађе омогућиће приређивање изложби, поводом обележавања значајних јубилеја, објављивање
монографија и каталога, а посебна пажња посветиће се међуратној историји (која припада Историји Југославије), јер је историја Карловаца у том периоду најмање обрађена.
Аутор је монографије Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), у издању Завода за уџбеника 2009, приредила је Успомене проте Алимпија Поповића, у издању Прометеја 2017, Дневник епископа Георгија Летића, у издању манастира Гргетег, 2019. и Садржај Српског листа, у издању Прометеја, 2019. Аутор је изложби и каталога приређених изложби, а своје научне и стручне радове објављује у Годишњаку Музеја града Новог Сада, у Раду музеја Војводине, Годишњаку Историјског архива града Новог Сада, Смедеревском зборнику и у Карловачком листу (некада Карловачким новинама). Сарадник је Српског биографског речника у издању Матице српске.
Добитница награде Музејског друштва Србије Михаило Валтровић, са колегама из Музеја Војводине, за изложбу Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), за 2005. годину, као и за 2022 (пројекат Нови Сад: Акценти).
Још нема коментара.