Историја Карловачке митрополије

Карловачка митрополија била је најважнија институција Срба у Хабзбуршкој монархији. За више од два века њеног постојања Митрополија је била симбол и чувар српског идентитета, духовности и српске мисли у Империји Хабзбурговаца. Од Крушедолског сабора (1708) па све до Уједињења (1919), Митрополија је била место окупљања и саборовања Срба из Монархије, али и много више од тога, расадник српске идеје и мисли у југоисточној Европи и на Балкану. Сви православци у Монархији били су под њеном ингеренцијом, што је доприносило њеном утицају и важности пред меродавним круговима Беча и касније Пеште. У тешким временима борбе против унијаћења, дуготрајних ратова за Монархију коју су водили српски граничари, Митрополија је била чувар средњовековних српских и православних традиција и предања, али и гарант Привилегија и положаја Срба, који је на махове био и тежак и на ивици опстанка.

По свом наслеђу Митрополија је постала центар и начина и живота Српске православне цркве у Краљевини СХС/Југославији, али и много касније. Управо велико наслеђе Карловачке митрополије инспирисало нас је да почнемо са писањем књиге.
Сама монографија настајала је у дугом временском периоду. Од почетака истраживачких дана по архивима од Карловаца до Беча, сазревала је идеја да је могуће написати дело које би обухватило најзначајније политичке процесе који су потпуно одредили правце развоја и постојања Митрополије. Током писања дисертација и мноштва других књига, сакупљане су мисли и идеје да се дефинише све оно што је било кључно за два века постојања најважније српске институције у Монархији. Пред читаоце износимо рукопис, који стога представља свеобухватно промишљање на основу 15 година архивског рада и истраживања, на начин који се ауторима чинио оригиналним и у духу разговора које смо водили кроз путовања по областима које је некада обухватала Карловачка митрополија.

Аутори