Слушај мене, а ради по своме

Прикупљајући податке о Душковим компонованим песмама за књигу Памтите ме по пјесмама мојим, приређивач Богица Мијатовић поново је прочитао све, њему доступне Душкове књиге и бројне интервјуе. Листајући их пажљиво, упознао је једног новог, непознатог, односно мање познатог Душка – Душка мудраца. На листу папира забележио је неколико мудрости како би их цитирао згодном приликом, а реакције пријатеља биле су изнад свих очекивања. Наставио је, зато да их сакупља, те се број ових мудрости и мисли увећавао таквом прогресијом да је Богица одлучио да их све сабере и објави као посебну књигу.

Неке од ових мисли читаоцима су вероватно већ познате, јер је Душко имао обичај да их понавња на књижевним вечерима и песничким сусретима, фестивалима и наступима у медијима, али је већина, чак и бољим познаваоцима дела Душка Трифуновића, непозната. Уз сваку мисао или стих, приређивач је навео извор дела или интервјуа.

Ова књига има један циљ – да читаоца заинтригира да истражи сва Душкова дела, јер, како приређивач тврди у предговору – „од дрвета нисмо видели шуму!“

Крените својим умом, идите мојим трагом, ал’ не стајте у моје стопе. („Слободан пад“)