Памтите ме по пјесмама мојим
Нема на залихама
Ове пјесме су испуниле своју мисију – биле су хитови, сад могу мирније. Сад оне личе на мене, који сам једно вријеме пристајао да будем играчка. – Душко Трифуновић
Прва асоцијација при помињању имена Душка Трифуновића код већине су његове песме које су постале познате захваљујући великим музичким именима као што су: Јадранка Стојаковић, Неда Украден, Тешка индустрија, Здравко Чолић, Вајта, Бијело Дугме, Indexi, Арсен Дедић и многи други. Када је почетком седамдесетих почео да сарађује с музичарима, Душко је већ био познати и награђивани песник. Под његовим скутом стасала је талентована екипа младих босанско-херцеговачких песника које је назвао судбоносним дечацима: Стеван Тонтић, Ранко Рисојевић, Абдулах Сидран, Авдо Мујкић, Рајков Петров Ного, Јосип Ости и други. Када су дечаци сазрели, окренуо се новим клинцима – музичарима.
(…)
Често сам с Душком причао о његовој примењеној поезији, а када сам га упитао да ли зна колико је његових песама завршило на плочама или фонотекама југословенских радио станица, одговорио је одречно. Обећао сам му да ћу покушати да им уђем у траг. За његова живота прикупио сам око 150 снимака, о чему је он с поносом причао у неким интервјуима. У протеклих десетак година пронашао сам још толико. Сигуран сам да су ми неке промакле, али се надам да ћу им, можда уз вашу помоћ ући у траг. Пре ове, коју држите у рукама, објављено је неколико збирки у којима се налазе Душкове певане песме („Тајна веза“, „Баладе 1970–1990“, „Баладе са естраде“…), али је у свакој од њих, поред певаних, и велики број оних које музичари нису користили.
(…) У књизи се поред поп песама налазе и бројне дечије и ангажоване песме, које је писао по поруџбини, разним поводима (Зимска олимпијада, Конгрес ССО БиХ…), као и шпице и сонгови за радијске и ТВ емисије. С обзиром на то да је у неколико песама потписан као коаутор, и њих сам уврстио у књигу. Душкови оригинални текстови у књизи писани су екавицом и ијекавицом, у зависности од тога како су их извођачи певали. – из Предговора
Поповица, 15. новембра 2015.
Богомир Мијатовић
Богомир Богица Мијатовић
Богомир Мијатовић (1947, Мраморак) је, до одласка у пензију, био дугогодишњи уредник и водитељ музичких емисија у Радио Новом Саду. Између осталих уређивео је и водио популарне емисије: „Рандеву са музиком“, „Поп експрес“, „Уз светлост поноћне лампе“ и „Моја генерација“. У више наврата обављао је дужност одговорног уредника Музичког програма у ТВ Нови Сад, а до њеног укидања био је главни и одговорни уредник Радио Стотке. Писао је текстове о музици за Глас омладине, Дневник, Хлас луду, ТВ Новости, и Џубокс. Године 2005. објавио је НС рокопедију, прву енциклопедију новосадске рок сцене. Исте године за поменуту енциклопедију добио је награду за публицистику „Светозар Милетић“, коју додељује Влада АП Војводине и локални лист Дневник. Године 2006. Градско веће Сацеза самосталних синдиката Новог Сада доделило му је повељу, као признање за постигнуте резултате и успехе у раду и стваралаштву. Илустровану енциклопедију рок музике у Војводини објавио је 2014. године, а годину дана касније добио је „Златно перо“, престижну награду коју додељује Друштво новинара Војводине. Приредио је две књиге о песнику Душку Трифуновићу (Памтите ме по пјесмама мојим, Прометеј, 2018. и Слушај мене, а ради по своме, Прометеј, 2020), и збирку Новосадска рок поезија, ДНК/Соларис, 2019. Његова биографија налази се у последњем издању књиге Srpski Who Is Who 2011-2013. Сарадник је на писању Српске енциклопедије, заједничког издавачког подухвата Матице српске , Српске академије наука и уметности и Завода за уџбенике.










Још нема коментара.