Слушај мене, а ради по своме

Богомир Богица Мијатовић

Богомир Мијатовић (1947, Мраморак) је, до одласка у пензију, био дугогодишњи уредник и водитељ музичких емисија у Радио Новом Саду. Између осталих уређивео је и водио популарне емисије: „Рандеву са музиком“, „Поп експрес“, „Уз светлост поноћне лампе“ и „Моја генерација“. У више наврата обављао је дужност одговорног уредника Музичког програма у ТВ Нови Сад, а до њеног укидања био је главни и одговорни уредник Радио Стотке. Писао је текстове о музици за Глас омладине, Дневник, Хлас луду, ТВ Новости, и Џубокс. Године 2005. објавио је НС рокопедију, прву енциклопедију новосадске рок сцене. Исте године за поменуту енциклопедију добио је награду за публицистику „Светозар Милетић“, коју додељује Влада АП Војводине и локални лист Дневник. Године 2006. Градско веће Сацеза самосталних синдиката Новог Сада доделило му је повељу, као признање за постигнуте резултате и успехе у раду и стваралаштву. Илустровану енциклопедију рок музике у Војводини објавио је 2014. године, а годину дана касније добио је „Златно перо“, престижну награду коју додељује Друштво новинара Војводине. Приредио је две књиге о песнику Душку Трифуновићу (Памтите ме по пјесмама мојим, Прометеј, 2018. и Слушај мене, а ради по своме, Прометеј, 2020), и збирку Новосадска рок поезија, ДНК/Соларис, 2019. Његова биографија налази се у последњем издању књиге Srpski Who Is Who 2011-2013. Сарадник је на писању Српске енциклопедије, заједничког издавачког подухвата Матице српске , Српске академије наука и уметности и Завода за уџбенике.

Душко Трифуновић

Душко Трифуновић (Сијековац код Брода,1933 — Нови Сад, 2006) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.

Прву песму је написао по повратку из војске, са 26 година. У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.

На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.

Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокенрол бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено.

Према сопственој жељи, сахрањен је 30. јануара 2006. године на Чератском гробљу у Сремским Карловцима. На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Српске, Србије и Црне Горе.

Добитник је више значајних награда и признања: „Бранкова награда“, „Шестоаприлска награда“ града Сарајева, „Змајева награда“, Савезна награда за бригу о деци, награда „Искре културе Војводине“, Награда „Павле Марковић Адамов”, за књижевни опус, Сремски Карловци 2003, награда за животно дело у области књижевности за децу „Златно звонце популарности“ фестивала „Златно звонце“ (Нови Сад) итд.