The Nemanjić Dynasty of Serbia
Шифра производа: 30653
Преузмите одломак: 
Едицијe: Биографија, Историја, Монографије, Посебна издања
Аутор: Лука Мичета
Број страна / Повез / Писмо:
573 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2036-8
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,990.00 RSDЦена са попустом: 2,541.50 RSD
The Nemanjić Dynasty – old vision, new view; all you ever wanted to know.
This biographical work about the Nemanjićes, dear Reader, has been written with an aspiration to reach the word, nearly the prayer, of the anonymous Mileševa monk from the 13th century: “Clarify my language, my Saviour…“. Also, it has been an attempt to preserve from once fierce fire, as a poet has said, a sparkle which still smoulders – as we hope it does.
The Nemanjićes, the saints-yielding Serbian dynasty, ruled Serbia for somewhat more than two centuries – from the enthronement of Stefan Nemanja in 1166 until the death of Emperor Uroš V in 1371.
All of the ruling Nemanjićes were personalities of outstanding stature who soberly looked upon political relations, personalities with a vision regarding the development of their state which had not come into being from selfish or vain motives. They boldly walked toward their destiny. And Serbia was not the sole arena of their heroic deeds.
Nemanja, Stefan and Sava – as well as all the Nemanjićes who lived after them – wisely wavered between Rome and Constantinople, Hungary and Venice, Epirus and Nicaea… Having opted for Orthodoxy, they respected the power and influence of the Catholic world. Although part of the “Byzantine Commonwealth“, they also sought a place for Serbia
beyond it – in an integrated European community of Christian peoples. Having turned to the East, they did not separate Serbia from the West.
The Nemanjićes were men of uncommon spirit, religious, learned, art lovers, passionate, strong-willed, of great ambitions, brave, but also rulers who could be ruthless. They were unique personalities of their age – an age of great sinners yet also of fervent faith, not distanced from either. Despite reckoning with heavenly heights and gifts, they would sometimes oversee earthly measures. For, the encounters of divine and human reasons and standards are always difficult.
Лука Мичета
Лука Мичета (Београд, 1959) новинарством се бави од осамдесетих година прошлог века. Завршио је Прву београдску гимназију и студирао економију на Београдском универзитету.
Био је коментатор и уредник култног београдског листа Студент, као и још славнијег НИН-а.
Био је годинама ексклузивни интервјуер НИН–а. Водио је интервјуе са најзначајнијим личностима и политичког и културног живота Југославије. Први је писац НИН-а коме је НИН објавио специјално издање (НИН у НИН-у) – Адил Зулфикарпашић – Судбина Бошњака. Први је новинар у историји српског новинарства који је интервјуисао једног папу – папу Бенедикта X.
После демократских промена именован је (2003) за генералног директора Танјуга, коме враћа професионални углед, модернизује га и поново уводи у Европску асоцијацију новинских агенција (ЕАНА), из које је избачен због непрофесионализма за време Милошевићеве ере.
Оформио је и утемељио видео-сервис Танјуга, као и први webcast у Србији. Ради што објективнијег информисања о косовским проблемима увео је и специјални сервис назван Албански билтен, где је кориснике агенције обавештавао о писању албанске штампе, „један кроз један“.
Један је од ретких државних службеника тог ранга који је поднео оставку (на место генералног директора Танјуга) и отишао у слободне писце.
Често га представљају као биографа златног српског средњег века, карактеришући његово дело о средњовековним српским владарима као „један смео, готово утопијски покушај да се узастопним публицистичко-историографским остварењима дâ синтеза српског средњег века“.
Објавио је 20 књига: Срби и демократија (са Маринком Вучинићем, Видици и Досије, Београд 1992); Судбина Бошњака (НИН, 19971; Терсит, Београд 19992); Панорама погледа, појмова и мишљења Адила Зулфикарпашића (Терсит, Београд 2001); Ване Ивановић између Тита и Драже – Post scriptum једног Југославена (Чигоја штампа и Откровење, Београд 2010); Сулејман, Хурем и Срби (Лагуна, Београд 2012); Повратак краља – судбина Карађорђевића у егзилу (Лагуна, Београд 2013); Стефан Немања – настанак европске Србије (Лагуна, Београд 2013); Стефан Дечански – биографија најнесрећнијег српског краља (Лагуна, Београд 2014); Дух побуне – одабрани интервјуи (Лагуна, Београд 2015); Стефан Првовенчани – биографија првог српског краља (Лагуна, Београд 2015); Крик страсти и маршеви тријумфа – Др Александар Обрадовић, импресарио Црвене звезде (Данас, Београд 2015; Чигоја штампа 2016); Деспот Стефан Лазаревић – биографија првог Београђанина (Лагуна, Београд 2016); Краљ Милутин – биографија светог српског краља (Лагуна, Београд 2016); Душан Силни – биографија првог српског цара (Лагуна 2016); Стефан Првовенчани – биографија првог српског краља, посебно издање (Лагуна, Београд 2017); Карађорђе I, II, биографија – Повест о животу српског вожда, његовом добу и васкрсу државе српске (Лагуна, Београд 2018); Одјек прошлости (Лагуна, Београд 2019); Завештање Светог Саве (Лагуна, Београд 2019); Одјек прошлости II (Лагуна, Београд 2020); Немањићи, Биoграфија – Нек се знаде да смо царевали (Прометеј, Нови Сад, Дом омладине, Београд 2021).
Ожењен је Јеленом и имају сина Александра.
Још нема коментара.