ГРАДОВИ ЉУБАВНИЦИ
Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Историја о животу и славним делима владара Петра Првог I-II
Шифра производа: 30162
Едицијe: Посебна издања
Аутор: Захарија Стефановић Орфелин
Број страна / Повез / Писмо:
764 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 20 × 28 cm
ИСБН: 978-86-515-1590-6
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 15,000.00 RSDЦена са попустом:
12,750.00 RSD
Двотомно дело Захарија Стефановића Орфелина Историја о животу и славним делима владара Петра Првог, Венеција, 1772. је свакако најлепша српска штампана књига XVIII века, а по многима и свих времена: на близу 800 страница, подељених у два тома, на руско-словенском језику и на ћирилици, говори се о историји и географији Русије, о животу Петра Великог и његовим делима, а на 65 илустрација (бакрорезних прилога, резаних у Сремским Карловцима) приказане су руске медаље, портрет Петра Великог, географске карте Русије…
Ово дело говори у прилог томе да је Нови Сад је још пре 250 година имао врхунског уметника, писца, бакроресца и штампара.
Ово издање је факсимилно репринтовано библиофилско издање у луксузном повезу, у еко кожи.
Захарија Стефановић Орфелин
Захарија Стефановић Орфелин (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 19. јануар 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683–1699. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века.
Захарија Орфелин био је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Друго издање објављено је 1797. Аутор је и првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (Венеција, 1772.) у коме је видео просвећеног монарха, филозофски идеал 18. века. Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783, где уз стандардне календарске податке даје и обимно поглавље о астрономији.
Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, аутор је више дела у бакрорезу. Седамдесетих година 18. века изабран је за почасног члана Уметничке академије у Бечу.
Умро је 19. јануара 1785. године у Новом Саду. Сахрањен је при цркви Св. Јована Претече
Још нема коментара.