Дњепарска поема
Зашто се каже? – 7. издање
Шифра производа: 28293
Преузмите одломак: 
Едицијe: Популарна лингвистика
Аутор: Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
294 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0860-1
Година издавања: 2013.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом:
977.50 RSD
Нема на залихама
„Аутор је у овој књизи објаснио порекло и значење више од стотину устаљeних израза, или „крилатица“, како их је још Хомер назвао, јер на њиховим крилима мисао лети од сабеседника до сабеседника, али и од народа до народа, из културе у културу, из епохе у епоху. Шипка је о свакој ‘крилатици’ испричао причу на начин који га сврстава међу код нас малобројне посланике од пера и науке што о језичким питањима пишу јасно и занимљиво, тако да читаоци њихово штиво доживљавају као праву лингвистичку белетристику.“
Др Радојица Јовићевић
„Уз откривање порекла и значења појединих израза, у овој се књизи објашњавају и различити појмови из митологије, религије и празноверја, историје, књижевности, спорта, медицине и других подручја науке и живота. Стога се може рећи да она, као и остале књиге у серији „Популарна лингвистика“, пружа читаоцу и нешто више од самог језика – пружа му бројна сазнања о животу и свету у коме живи.“
Др Срето Танасић
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.