Тајни језик Срба – етнолингвистичко објашњење српских пословица и изрека
„Зарањајући у свијет наших пословица и изрека, аутор се истовремено отиснуо на брођење просторима колективног памћења. Како се каже у Предговору:„… човек је пречесто заслепљен мишљу о свом сталном напретку, уверењем да може решити сваки проблем, због чега његовом оку знају да измакну просте чињенице, попут оне да постоје вечни проблеми…“
У књизи се обрађује тридесет пословица и изрека, од оних широко распрострањених (нпр. ружан к’о лопов, рука руку мије, образ обадвије итд.) до оних мање познатих, нпр ђевојке расту ка и зла трава или не дави се ђаво маслом. Једна од особина која ову књигу чине популарнолингвистичком јесте то што није оптерећена научним апаратом – на све изворе тог типа упућује се неформално, па је текст непрекинут, питак.
Ова књига биће од интереса не само онима који траже занимљиво штиво него и свима онима у чијем је пољу интересовања културна антропологија, међукултурна психологија и антрополошка лингвиситика.“
Данко Шипка
Иван Димитријевић
Иван Димитријевић је средњошколско и факултетско образовање стекао у Новом Саду. Основне и магистарске студије завршио је на Филозофском факултет у Новом Саду, на Одсеку за Српски језик и књижевност. Тренутно је на докторским студијама са пријављеном докторском тезом Вербализација концепта части и поштења у српском језику.
Ради као лектор за српскохрватски језик на одељењу за Славистику у оквиру Факултета за стране језике и књижевности (Facoltà di Lingue e Letterature straniere) Универзитета у Торину.
Још нема коментара.