Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Велики енглеско-српски речник
Србија и Први светски рат
Солунац
Речник Ковида
Шифра производа: 30638
Преузмите одломак: 
Едицијe: Популарна лингвистика, Речници
Број страна / Повез / Писмо:
352 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1982-9
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, САНУ
Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом:
1,275.00 RSD
Начином презентовања грађе речник привлачи пажњу лингвиста, психолога, социолога и подстиче и на мултидисциплинарна истраживања. Пружа податке о творби, лексикологији, неологији, прагматици у једном кратком периоду када је ширење једног вируса променило људске животе, па самим тим утицало и на језичку слику света.
Др Марина Спасојевић
Речнички чланак је веома исцрпан. Садржи све податке који се очекују од академских речника. Ипак, то ни најмање неће сметати корисницима с оскудним или никаквим лингвистичким образовањем. Они, на пример, неће знати о којем се тачно акценту ради … али ће видети који је слог акцентован.
Др Ђорђе Оташевић
У речнику су представљене језичке асоцијације, које сведоче о постојању културних стереотипа и изграђене језичке слике света, као што је од посебног значаја за саме лингвисте, али и психолингвисте, психологе, етнологе, теоретичаре културе итд. Како саме ауторке у предговору речника наглашавају, Асоцијативни речник ковида није резултат језичке слике света (само) говорника српског језика, већ српског народа као дела „глобалне заједнице”, чиме се подвлачи специфика само дискурса пандемије – универзалност у психолошкој и социјалној природи људског језика.
Проф. др Радослава Трнавац
Речник ковида је значајан и због тога што је настао на време, током пандемије, готово истовремено са појмовима који га чине, те ће имати шансу да заиста утиче на жив, свакодневни језик, пре него што се нове речи и појмови устале до мере да их је немогуће правилно написати или изговорити.
Др Иван Станковић
Марина Николић
Марина Николић, виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ и ванредни професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, рођена је 1982. године у Пожаревцу. Завршила је основне студије на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за Српски језик и књижевност (2005), магистрирала на Филолошком факултету у Београду са тезом Теорија језичке културе у србистици и славистици (2008), где је и докторирала одбранивши тезу под насловом Категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика (2012). Боравила је на студијским усавршавањима у Русији и Немачкој.
Од 2008. године запослена је на пројекту Опис и стандардизација савременог српског језика, а од јануара 2020. године руководи Одсеком за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Запослена је и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици од 2014. године, најпре као доцент, а од 2019. године као ванредни професор.
Николић је члан уредништва часописа Наш језик, члан Комисије за синтаксу Одбора за стандардизацију српског језика, те члан Матице српске. Учесник је више домаћих и међународних пројеката, а координатор је Лингвистичког семинара у НОКЦ „Вук Караџић“ Тршићу Жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми у односу на стандардни језик (2018–2022).
Бави се синтаксом и језичком културом и из тих области објавила је више студија и научних радова, као и две монографије Теорија језичке културе (2010) и Категорија степена у српском језику (2014) и један приручник Сводни регистар питања из српске говорне културе (2010). Један је од оснивача портала за неговање језичке културе Језикофил, коаутор књиге Језикофил (2016) и коуредник књиге Језик око нас (2019), коаутор монографије Српски јавни дискурс у пандемији (2022).
Светлана Слијепчевић Бјеливук
Светлана Слијепчевић Бјеливук, виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ, рођена је 1986. године у Јагодини. Завршила основне и мастер студије на Филолошком факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност. На истом факултету, 25. маја 2016. године, одбранила докторску дисертацију Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу.
Добитник је награде „Петар Ђукановић” за 2007. годину. Од 2011. до 2020. године радила је на пројекту израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика, а од 2020. ради на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Од 2012. године ради као лектор на Међународном скупу слависта, који организује Међународни славистички центар у Београду.
Коаутор је уџбеника „Језичко благо” за Српски језик за пети, шести, седми и осми разред основне школе. Један је од оснивача портала Језикофил, коаутор књиге „Језикофил” (2016) и коуредник књиге „Језик око нас” (2019). Аутор је монографије Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу (2021), коаутор монографије Српски јавни дискурс у пандемији (2022).
Мирјана – :
Овај речник је само још један доказ како дешавања у свету утичу на језик, и како се језиком не бави само лингвистика већ ту има разних дисциплина које се преплићу као што су психологија, социологија, економија итд. Овим путем је језик за време ковида забележен заувек и сачуван у временској капсули.