Србија и Први светски рат
Занатлија у пограничју
Шифра производа: 29119
Преузмите одломак: 
Едицијe: Пограничје
Број страна / Повез / Писмо:
434 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-0992-9
Година издавања: 2014.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Машински факултет Универзитета у Нишу
Цена: 1,400.00 RSDЦена са попустом:
1,190.00 RSD
Зборник радова „Занатлија у пограничју источне и југоисточне Србије“, представља значајан допринос социолошким истраживањима руралних подручја и сфере рада, како у сазнајном, тако и у методолошком погледу. Посебно је упечатљива посвећеност свих аутора проучаваном проблему, која је толико различита од све бројнијих шаблонских истраживања. Зборник је значајан и за реализацију наставе социологије и то као квалитетна основа за упознавање студената са карактеристикама заната у Србији и са проблемима кроз које пролазе. Осим тога, због свог једноставног стила и емотивног приступа пријемчив је и за ширу читалачку публику. Марица Шљукић
И, на крају, оно што мени изгледа као посебан квалитет: радови у зборнику Занатлија у пограничју источне и југоисточне Србије доследно говоре о појединцима и њиховим покушајима да живе у складу са собом и светом у којем се налазе, користећи занатске вешине, као оно што најбоље знају. То су дирљиве приче од којих би готово свака могла бити предмет посебне студије, не толико положаја заната којима се они баве, него обичних, али храбрих и упорних људи који живе у тешким временима. Љиљана Гавриловић
Дејан Крстић
Дејан Крстић, етнолог и антрополог, рођен је у Зајечару 1971. године, где и данас живи и ради. Дипломирао је (1996), магистрирао (2007) и докторирао (2014) на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Радио је као стручни сарадник у Културно-просветној заједници општине Зајечар (1996-2000). У Народном музеју Зајечара ради као етнолог (од 2001), у звању кустоса (2002-2008), вишег кустоса (2008-2014) и музејског саветника (од 2014), с тим што је једно време (2016-2017), радећи и посао етнолога, обављао функцију вршиоца дужности директора ове установе. Радио је и као помоћник градоначелника Града Зајечара за културу, туризам и прекограничну сарадњу (2013). Веома је активан у стручном, локалном, културном и уопште друштвеном животу, као и у оквиру више локалних одбора и удружења грађана.
Научни рад умногоме заснива на теренским истраживањима, која у источној Србији, а и у другим деловима Балкана, активно спроводи већ четврт века (важи за једног од истакнутијих теренских истраживача). Објавио је шест књига и око 70 радова из области етнологије, антропологије и историографије, као и око 300 новинских и других стручних и информативних чланака. Има звање научног сарадника (од 2018).
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Сузана Марковић Крстић
Др Сузана Марковић Крстић је доцент на Департману за социологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Области научног интересовања: социјална демографија, социологија омладине, социологија села, социјалне неједнакости у образовању, социјални проблеми деце и младих, демографске промене и популациона политика. Објавила је монографије (у коауторству) „Демографске структуре неких балканских земаља“ (2008) и „Хуманистичка димензија образовања младих у контексту савремених друштвених промена“ (2016), као и око осамдесет научних радова у часописима, монографијама, зборницима националног значаја, зборницима са националних и међународних конференција. Учествовала је у реализацији пет научних пројеката (Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије) и у раду више националних и међународних научних конференција, округлих столова и конгреса. Члан је Председништва Српског социолошког друштва.
Још нема коментара.