ВАШАР У ПОГРАНИЧЈУ

Шифра производа: 28356
ВАШАР У ПОГРАНИЧЈУ
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
380 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-0898-4
Година издавања: 2014.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Машински факултет Универзитета у Нишу

Цена: 1,400.00 RSDЦена са попустом: 1,190.00 RSD

ВАШАР У ПОГРАНИЧЈУ

 

Сама идеја да се проуче вашари у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (14 вашара, у свакој општини по један), у истој години и по истој методологији је врло оригинална. Подаци су прикупљени по јединственој методологији (протоколу), који је предвидео по десет фотографија у прилогу за сваки вашар и њихову интерпретацију, по избору истраживача, што знатно повећава документациону вредност прикупљеног материјала. Иако се у интерпретацији података некад ишло преуско, а некад прешироко, у целини је добијени емпиријски материјал квалитетан и систематичан. То је основна вредност овог зборника који је прва научна публикација ове врсте о вашарима код нас, поставши тако незаобилазна упоредна тачка за свако њихово будуће истраживање. За неке вашаре је сачињен прави етнографски инвентар понуђених занатских производа са трајном документарном вредношћу. Високу вредност имају и прилози у којима постоји и дијахронијска (историјска) дубина истраживања вашара. У свим прилозима је посебна пажња посвећена пограничној димензији вашара. Уочено је да се облици вашара диференцирају, да се појављују нови трендови (међу којима истичемо обнову религијске функције и обогаћивање вашара културним манифестацијама, оживљавање локалне заједнице у време њиховог одржавања), а размотрена је и будућност вашара.Он се све више претвара у бувљак, мада и бувљаци попримају неке карактеристике вашара. Тренсформише се из народног у масовно окупљање, из заједнице у медијски пропраћен спектакл, из народне у масовну културу.

Милош Марјановић

 

Зборник радова Вашар у пограничју источне и југоисточне Србије има вишеструки научни значај. Заснован је на теренском раду и доноси свеже податке, „из прве руке“, прикупљене на подручјима која су углавном остајала изван систематских истраживања друштвених и хуманистичких наука. Пограничне области су удаљене од центара државне и политичке моћи и контроле, што утиче на идентификацију становништва настањеног у њима. Управо због тога је научно релевантно и актуелно праћење и проучавање друштвених процеса који се у њима одвијају. Сви радови у зборнику заснивају се на непосредном теренском истраживању, написани су на основу обимног емпиријског материјала и документовани и илустровани већим бројем фотографија. Иако су аутори претежно социолози, приступи истраживању и изворима су широко интердисциплинарно конципирани, на најбољи могући начин обједињујући социолошке интерпретације са етнолошким, антрополошким и политиколошким сазнањима и методологијама. У радовима се углавном даје пресек савременог стања, али многи од њих имају и продубљену дијахронијску перспективу. Зборник даје слику вашара у пограничју, калеидоскопски преломљену у сваком појединачном истраживачком пункту.

Сања Златановић

Дејан Крстић

Дејан Крстић, етнолог и антрополог, рођен је у Зајечару 1971. године, где и данас живи и ради. Дипломирао је (1996), магистрирао (2007) и докторирао (2014) на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Радио је као стручни сарадник у Културно-просветној заједници општине Зајечар (1996-2000). У Народном музеју Зајечара ради као етнолог (од 2001), у звању кустоса (2002-2008), вишег кустоса (2008-2014) и музејског саветника (од 2014), с тим што је једно време (2016-2017), радећи и посао етнолога, обављао функцију вршиоца дужности директора ове установе. Радио је и као помоћник градоначелника Града Зајечара за културу, туризам и прекограничну сарадњу (2013). Веома је активан у стручном, локалном, културном и уопште друштвеном животу, као и у оквиру више локалних одбора и удружења грађана.

Научни рад умногоме заснива на теренским истраживањима, која у источној Србији, а и у другим деловима Балкана, активно спроводи већ четврт века (важи за једног од истакнутијих теренских истраживача). Објавио је шест књига и око 70 радова из области етнологије, антропологије и историографије, као и око 300 новинских и других стручних и информативних чланака. Има звање научног сарадника (од 2018).


Драган Тодоровић

Др Драган Тодоровић је редовни професор на департману за социологију Филозофског факултета, Универзитета у Нишу. Рођен је у Нишу 1971. године.

Уредник је серије Philosophy, Sociology, Psychology and History часописа Facta Universitatis Универзитета у Нишу. Самостално и у коауторству је написао и приредио 30 књига и зборника, међу којима су најновије публикације: Бити социолог (споменици Драгољуба Б. Ђорђевића) (2019) и Contemporary Religious Changes: From Desecularization to Postsecularization (2020).


Драгољуб Б. Ђорђевић

Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.

Будите први који ће написати рецензију “ВАШАР У ПОГРАНИЧЈУ”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.