Одбрана једне младости акцијаша
Рад „Моћ ’акцијашких позитивних карактеристика’ и немоћ да се великим групама бригадира оспори добровољност и несебичност учешћа у омладинским радним акцијама” објављен у часопису Балканске синтезе (бр. 2/2019), који издаје Филозофски факултет у Нишу.
У овој књизи се стављају ови критички текстови на увид јавности и онима којима је стало до истине о учешћу неких оклеветаних група омладине Пирота у омладинским радним акцијама.
Уз то је дата кореспонденција између уредника Пиротског зборника и једног аутора. Остали писци критичких текстова нису добили никакав одговор на захтеве да се објаве њихови радови.
Били су потпуно игнорисани.
Вјекослав Бутиган
Бранимир Стојковић
Бранимир Стојковић рођен је у Београду 1947. године. Основну школу и Гимназију завршио је у Пироту, дипломирао је социологију на Филозофском факултету у Београду, а докторирао на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду 1993. године.
Био је истраживач, научни сарадник и руководилац истраживачког одељења у Заводу за проучавање културног развитка Србије, а радио је у Институту за европске студије у Београду. Од 1997. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду предавао је на основним студијама. Такође, био је и наставник по позиву на Филозофском, а потом и Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци. У звању редовног професора пензионисан на ФПН-у 2014. године.
Усавршавао се у Француској (Унеско) и Сједињеним Америчким Државама (Athnes University, Georgia). Уређивао је часопис Култура и био члан реадкције журнала Поткултуре, Социолошки преглед и СМ. Објавио је више десетина чланака у домаћим и страним научним часописима и књиге.
Вјекослав Бутиган
Вјекослав Бутиган (1937, Церев Дел) је доктор социолошких наука и истраживач. Завршио је у Пироту основну школу као и Учитељску школу 1958. године. Завршио је Филозофски факултет у Скопљу на групи за филозофију. Звање магистра политичких наука за област социологије културе је добио на Факултету политичких наука у Београду 1973. године. Звање доктора социолошких наука је добио на Филозофском факултету у Нишу 1978. године.
Писао је стручне и научне радове у разним часописима, зборницима и коауторским књигама. Процењује се да има око 150 таквих радова. Рецензирао је десетак књига.
Драгослав Војчић
Проф. др Драгослав Војчић рођен је 2. октобра 1931. године у селу Паклештица код Пирота. Основну и учитељску школу завршио је у Пироту, и дипломирао на групи за педагогију Филозофског факултета у Скопљу. Постдипломске специјалистичке студије завршио је на Факултету политичких наука у Београду и магистрирао је на Факултету народне одбране у Београду. Докторирао је 1984. године на Факултету организационих наука у Београду одбранивши докторску дисертацију под називом Организовање и функционисање образовно-васпитних организација за општенародну одбрану.
Радио је као учитељ основне школе, наставник предвојничке обуке у гимназији, наставник педагогије и психологије у учитељској школи и на предмету ОНО и ДСЗ на више факултета у Београду. Такође је био запослен у Републичком секретаријату за народну одбрану Србије и Републичком секретаријату за образовање, науку и културу, на пословима одбрамбених припрема образовања, културе и науке за одбрану и заштиту.
Радован Марјановић
Радован Марјановић рођен је у Иванови/Љиг 1942. године. Основну школу учио је у селу Љигу, Гимназију у Горњем Милановцу , дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду, гдје је и докторирао политичке науке из области социологије културе на Факултету политичких наука.
Био је гимназијски професор у Љубовији и Ваљеву, наставник више школе на Школи за више образовање радника, Вишој економско-правној школи (једно време директор) о на ваљевској Високој пословној школи струковних студија.
Објавио је на стостину научних приказа, чланака из филозофије, политикологије и социологије, посебно социологије физичке културе и спорта, десетину превода са немачког и француског језика, као и десетине уџбеника и књига.
Као ученик био је на савезној радној акцији у Македонији и на неколико локалних.
Басне
Пакет: Српска црква – историја и иконопис







Још нема коментара.