Џепна социологија за почетнике
Могло би се рећи да је главно питање социологије заправо питање разлога због којих хе важно да у свему што људи раде, они зависе од других, као и разлога због којих је важно то што они увек живе (јер другачије не могу) у друштву са другим људским бићима са којима комуницирају, такмиче се или сарађују. Управо то питање чини област социолошке расправе и дефинише социологију као релативно независну грану хуманистичких и друштвених наука. Стога можемо закључити да је социологија у свом примарном и најважнијем одређењу начин размишљања о свету људи, иако се о том свету, принципијелно узевши, може размишљати и на различите начине. (Питер Бергер)
Задубљени у свакодневне послове, ми се ретко када заустављамо да размислимо о значењу онога пто смо управо преживели; још мање имамо могучности да упоредимо своје лично искуство са судбином других људи, да уочимо друштвено у појединачном или опште посебном; то за нас раде социолози. (Зигмунт Бауман)
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Још нема коментара.