Моје друго ја
„…ова поезија се чита у даху, без застоја, баш зато што вас успут запљускује низ животних истина, очигледних, да о њима морате размишљати и док их читате, баш зато што вас обасјава онај већ помињани одсјај нежности и зрелости написаних песама и да се, упркос или баш због тематске разноликости, због обиља асоцијација, због бујања нежности и прелепих вибрација, осећате сами себи лепшима, бољима, другачијима и племенитијима.
Једном речју, нека нам је свима на здравље, посебно духовно, рађање ове прелепе поетске творевине Моје друго ја Марије Станојчић Сраке. Јер, ауторкин првенац је истински напредно, изненађујуће здраво и обећавајуће поетско чедо, а могли бисмо, без устезања, додати и – чудо.“ – Тодор Бјелкић
Марија Станојчић Срака
Марија Станојчић Срака рођена је у Руми. Завршила је Основну школу „Душан Јерковић“ и велику матуру у Гимназији „Стеван Пузић“ у Руми.
У Београду је дипломирала на Вишој школи за социјалне раднике, а потом на Факултету политичких наука БУ на смеру Социјална политика и социјални рад као првоуписани редовни студент и прводипломирани социјални радник.
Још у нижим разредима основне школе за литерарно стваралаштво осваја Прву награду часописа „Змај“.
У гимназији је активан члан литерарне секције и заједно са Мирјаном Жижановић уређује гимназијски Билтен. На Фестивалу литерарног стваралаштва омладине Срема, такође, осваја награде. Сем у Билтену, песме објављује у часописима „Црвени Чот“ и „Студент“. По завршеној гимназији, активно се укључује у литерарну дружину при Културно-просветној заједници и Општинској организацији омладине. И ту почиње издавање Билтена „Панонско једро“.
Сем румских писаца прозе и поезије добија највећи број сарадника ван Руме. Књижевне вечери су одржаване у селима, средњим школама, а градске литерарне вечери у дому ЈНА, садашњој градској библиотеци „Атанасије Стојковић“. Учествује на вечерима поезије, „Сланкаменачким вечерима“ поезије и „Милици у походе“ у Врднику, односно данима поезије посвећене Милици Стојадиновић-Српкињи.
Период радне активности у трајању од 45 година је био садржајан, динамичан, разноврстан, а опет у примени развојне политике и социјалног рада.
Започела је радну каријеру као социјални радник. Бавила се истраживачким радом, била директор Центра за социјални рад, водила инвестиције друштвеног стандарда, била председник Педседништва ОКССРНВ, потпредседник и прва председница Општине Рума, делегат у Републичкој конференцији ССРС, делегат у Републичком синдикату радника здравствене и социјалне заштите и делегат у Већу општина Скупштине Републике Србије.
У Руми је организовала два пута Jугословенске конференције за социјалне делатности и то на теме Социјална политика гумарске индустрије, где је била модератор и Социјална политика села, где је имала стручно излагање засновано на истраживачком пројекту у општини Рума на тему Социјални положај остарелих самохраних домаћинстава.
Добитник је Октобарске награде општине Рума за развој дечије и социјалне заштите. Била је члан Комисије за унапређивање геронтолошке заштите Југославије, председница Управног одбора Друштва социјалних радника Републике Србије.
Одлази у пензију са радног места директора Геронтолошког центра „Срем“ у Руми. Ова установа је била најбоља у Републици Србији. Сама установа али и она лично добитница је Прве награде стручних радника Републике Србије за унапређење геронтолошке заштите. Добитник је и Прве награде Удружења послодаваца установа геронтолошке заштите Војводине и престижне Републичке награде Капетан Миша Анастасијевић за развој социјалне и геронтолошке заштите.













Још нема коментара.