Моје друго ја

Марија Станојчић Срака

Марија Станојчић Срака рођена је у Руми. Завршила је Основну школу „Душан Јерковић“ и велику матуру у Гимназији „Стеван Пузић“ у Руми.

У Београду је дипломирала на Вишој школи за социјалне раднике, а потом на Факултету политичких наука БУ на смеру Социјална политика и социјални рад као првоуписани редовни студент и прводипломирани социјални радник.
Још у нижим разредима основне школе за литерарно стваралаштво осваја Прву награду часописа „Змај“.

У гимназији је активан члан литерарне секције и заједно са Мирјаном Жижановић уређује гимназијски Билтен. На Фестивалу литерарног стваралаштва омладине Срема, такође, осваја награде. Сем у Билтену, песме објављује у часописима „Црвени Чот“ и „Студент“. По завршеној гимназији, активно се укључује у литерарну дружину при Културно-просветној заједници и Општинској организацији омладине. И ту почиње издавање Билтена „Панонско једро“.

Сем румских писаца прозе и поезије добија највећи број сарадника ван Руме. Књижевне вечери су одржаване у селима, средњим школама, а градске литерарне вечери у дому ЈНА, садашњој градској библиотеци „Атанасије Стојковић“. Учествује на вечерима поезије, „Сланкаменачким вечерима“ поезије и „Милици у походе“ у Врднику, односно данима поезије посвећене Милици Стојадиновић-Српкињи.

Период радне активности у трајању од 45 година је био садржајан, динамичан, разноврстан, а опет у примени развојне политике и социјалног рада.
Започела је радну каријеру као социјални радник. Бавила се истраживачким радом, била директор Центра за социјални рад, водила инвестиције друштвеног стандарда, била председник Педседништва ОКССРНВ, потпредседник и прва председница Општине Рума, делегат у Републичкој конференцији ССРС, делегат у Републичком синдикату радника здравствене и социјалне заштите и делегат у Већу општина Скупштине Републике Србије.

У Руми је организовала два пута Jугословенске конференције за социјалне делатности и то на теме Социјална политика гумарске индустрије, где је била модератор и Социјална политика села, где је имала стручно излагање засновано на истраживачком пројекту у општини Рума на тему Социјални положај остарелих самохраних домаћинстава.

Добитник је Октобарске награде општине Рума за развој дечије и социјалне заштите. Била је члан Комисије за унапређивање геронтолошке заштите Југославије, председница Управног одбора Друштва социјалних радника Републике Србије.

Одлази у пензију са радног места директора Геронтолошког центра „Срем“ у Руми. Ова установа је била најбоља у Републици Србији. Сама установа али и она лично добитница је Прве награде стручних радника Републике Србије за унапређење геронтолошке заштите. Добитник је и Прве награде Удружења послодаваца установа геронтолошке заштите Војводине и престижне Републичке награде Капетан Миша Анастасијевић за развој социјалне и геронтолошке заштите.