Милан I – Обновитељ краљевства | У припреми
Милан Обреновић је победом у ратовима 1876–1978 обезбедио значајна територијална проширења за Србију, а најважнији успех било је признање пуног суверенитета 1878. године.
Проглашење Србије за краљевину 1882. године представља круну настојања да земљу уведе у ред европских монархија. Можда најважнији допринос краља Милана лежи у његовој посвећености јачању српске војске и формирању официрског кора, чиме је поставио темеље за професионалну армију која ће изнети ослободилачке ратове 1912–1918. године.
Свакако најтрајније наслеђе владавине Милана Обреновића јесу грб и химна Србије, који су без обзира на прекид у време комунизма, дубоко уткани у идентитет српског народа и имају континуитет до наших дана.
Душан М. Бабац
Душан Бабац рођен је 8. септембра 1969. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 1995. до 2001. године био је запослен у предузећу за инжињеринг, пројектовање и извођење „Балби Интернационал“ главни инжињер геолошког одељења а потом и помоћник техничког директора. У том периоду 1998. године одбранио је магистарску тезу под називом „Математичко моделирање неогених басена у Србији“.
Од 2001. до 2004. године, био је шеф кабинета при канцеларији престолонаследника Александра Карађорђевића. Од 2004. до 2006. године, био је запослен као клијент сервис директор у консултантској фирми (MS&L) при сектору за односе са јавношћу. Од 2006. до 2008. године, био је заменик генералног директора у фирми „Логос“ која се бави односима са јавношћу. Од 2008. до 2009. био је директор за Србију у компанији (Manpower). Од 2009. године је запослен у као директор корпоративних комуникација у ревизорско консултантској фирми (БДО).
Потиче из породице са војном традицијом. Његов деда пешадијски мајор Павле Бабац, припадник Југословенске војске пренео је на њега знање о војсци некадашње државе. Од 1995. године објавио је већи број популарних чланака у Гласнику Историјског музеја Србије, Веснику Војног музеја и специјализованим часописима у Србији, Републици Српској, Словенији, Француској, Русији, Немачкој, Италији и Јапану.
Члан је Српског Хералдичког друштва „Бели Орао” од 1995, а потпредседник Друштва од јула 2003. Члан је крунског већа од 2004. године и директор фонда Краљевски двор.
Благоје Јововић: Живот српског јунака






Још нема коментара.