Сомборски Јањатовићи – Историја породице кроз фотографије
Историја породица раније је била тема којом су се бавили историчари и, понекад, неки други научници. Последњих неколико деценија објављено је много књига о историјама српских породица, родова, братстава и племена чији аутори по професији нису историчари. У оквиру породица обично су старији људи својој деци и унучадима понешто казивали о прецима и њиховом животу. Слушајући у породици те приче јавило се и код мене интересовање о пореклу наше фамилије, па сам се негде од 1983. године почео распитивати код старијих рођака одакле су се наши преци доселили у Сомбор. Међутим, нико ништа није знао да ми каже о томе одакле потичемо. Говорили су ми да смо од давнина на Буковцу, да су ту, где и сада имамо нешто земље, постојали салаши Јањатовића. Тада сам одлучио да почнем са истраживањем порекла сомборских Јањатовића и напишем историју своје породице и, ево, сада један део те историје дајем на увид јавности.
Аутор
Ђорђе Ј. Јањатовић
Ђорђе Ј. Јањатовић рођен је 2. маја 1954. године у Сомбору.
Магистар је економских наука. Од 1994. године живи у Новом Саду заједно са женом и сином.
Објавио је, на основу црквеног пописа у Дабробосанској митрополији из 1882, Речник Презимена Срба у Босни, 1993 (друго измењено издање, Бањалука, 2020); књигу о историји пчеларства у Сомбору у сомборској породици Јањатовић под називом: Живот са пчелама – Пчеларска биографија Ђорђа А. Јањатовића, 2001. Био је члан удружења Ћирилица из Новог Сада од 15. јуна 2001. до краја 2010. године. У удружењу је од 12. фебруара 2005. до краја 2010. године био председник Одбора за службену и јавну употребу ћирилице. О активностима удружења у десетогодишњем периоду, 2011. године је објавио књигу Борба за ћирилицу. Током 2016. објавио је књиге: Свечари капетана Бранковића и Борба за ћирилицу – наставак. Почев од 2001. у јавности се залаже да ћирилица буде једино службено писмо српског језика. Члан Друштва српских родословаца Порекло из Београда је од 11. октобра 2015. године.
Време ће проћи, али срамота наша неће проћи







Александар – :
Јесте ово „Историја породице кроз фотографије“ но садржајем ова књига је историја скоро цела три века омеђена „дефтерима“ – османлијском заоствштином 17.века и данашњим успешним „приватлуком“ породичног д.о.о осликава живот у земуницама и богаташким и државним здањима „слободног краљевског града“, настанак и распад породичних задруга, занатсво, земљорадњу, воћаратво, пчеларство и сточарство, све са неизбежним грађевинарством и војникиовањем и робијањем у великим ратовима и биткама те мирнодобско битисање. Све то преплетено са родбинским везама и кумовањем „од колевке па до гроба“, поткрепљено цитатима, архивским документима, топографским картама и сасвим неочекивано ДНК анализом „загребано до дна“ тамног вилајета. Тих 720 страница масе скоро 4 килограма само су „врх леденог брега“ од напабирченог током 30 година „шпартања“ по пространствима државних и приватних архива те спашеног од одласка у легенду и заборав.
Александар – :
sadrzi podatke i opise sa precizno navedenim izvorima a opremljena je registrima i spiskovima sto je cini podobnom za brzo sagledavanje cinjenicnog stanja o promenama u porodici drustvenoj zajednici.