ДУНАВСКИ МОСТОВИ Од извора до ушћа

Шифра производа: 27250
ДУНАВСКИ МОСТОВИ Од извора до ушћа
Број страна / Повез / Писмо:
594 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 × 16 cm
ИСБН: 978-86515-0174-9
Година издавања: 2009.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,350.00 RSDЦена са попустом: 810.00 RSD

од извора до ушћа

 

 

ПРЕДГОВОР

Мотивисан настојањем да укажем на градитељску упорност Новосађана, њихову несавладиву људску потребу да премосте препреку и живот учине лакшим и садржајнијим, њихову везаност за место, време и континуитет заједничког живљења на овим просторима, али и да подсетим на зла времена у којима су уништавани градитељски напори и рушени мостови, који су били и остали знак, симбол и душа Новог Сада, а после вишегодишњих истраживања и упознавања са сакупљеном грађом из домаћих и страних извора о премошћавањима пловног тока Дунава, посебно између Новог Сада и Петроварадина и њихове ближе околине, сачинио сам првобитни рукопис Сплав – скеле – понтонски и стални мостови, са намером да – у оквиру једног штива – прикажем историјат премошћавања Дунава кроз векове.

Међутим, с обзиром на обимност и донекле некохерентност или неуједначеност делова текста, а уважавајући и мишљења пријатеља из мостоградитељске струке, одустао сам од овог првобитног концепта, а потом обиман рукопис раздвојио и кроз даље прераде и одговарајуће допуне уобличио у пет посебних штива: Сплав, Скеле, Понтонски мостови, Називи за Дунав кроз векове, Дунавски мостови.

Књигу Сплав издала је Градска библиотека у Новом Саду, а штампао новосадски „Прометеј“ 2001. године. У оквиру једне књиге, коју је 2002. године издао „Прометеј“, обрађена су два штива: Нови Сад на Дунаву – скеле и понтонски мостови 294-2001. Књигу Дунав – називи реке кроз векове, на српском и енглеском језику, „Прометеј“ је издао 2004. године.

Рукопис Дунавски мостови, они ранији, садашњи и будући, чини 40 ауторских табака и око 150 илустрација.

Издавањем и ове књиге заокружује се – као прилог грађи – значајна тема о историјату и начинима премошћавања Дунава кроз векове, а колико ми је познато – с обзиром на изворе и садржај – ово је код нас јединствено штиво.

Рукопис се састоји из седам делова и, у оквиру њих, 25 поглавља.

Скоро у свим поглављима има неких података који се први пут објављују, а исто тако и неких илустрација, скица или цртежа.

Због сложености материје, поједина поглавља су груписана у одељке, али на такав начин да представљају – колико је то било могуће – заокружене методолошке и стручне целине.

У другом делу подела на поједина поглавља учињена је на хронолошкој основи, што није било могуће у осталим деловима, осим делимично у четвртом и петом, у којима се говори о планираним новим мостовима, мостовима у граду и на Каналу ДТД и мостовима на путевима, као и дунавским мостовима у нашој земљи и пловном току Дунава.

Текст не чине само актуелни мостови на Дунаву на дужини пловног пута од 2.240 км, на коме је пред крај 2004. године постојало 156 мостова, или просечно по један на сваких 14,3 километра, него и историјат грађења мостова, њиховог рушења и подизања нових, мостови у граду, на каналима и путевима у Војводини, као и они најпознатији код нас и у свету – дрвени и камени мостови и аквадукти. На крају су поглавља са 70 занимљивих прича о мостовима и актуелни међународни преглед који се односи на Дунав и коридоре VII и X.

У краћим поглављима дат је резиме о новосадским мостовима од 1883. до 2005. године, списак градоначелника у време градње и отварања новосадских мостова од 1883. до 2005, путеви – пруге – мостови затечени 1918. године при стварању прве јужнословенске државе, док је на почетку рукописа дато 12 поднаслова уводног садржаја.

Код овако сложеног и обимног рукописа размишљао сам и о напуштању VI дела (дрвени и камени мостови и аквадукти), како би овај део, уз одређена проширења, био уобличен као посебно штиво, али сам од тога одустао.

Дрвени и камени мостови, о којима се овде говори, као и бројни други који нису поменути, како они који су дочекали наше дане у изворном или измењеном облику, тако и они који су нестали – порушени људском руком или уништени зубом времена, значајни су за историју мостоградње, а нарочито кад се има у виду време и услови у којима су настајали и стање ондашње технике грађења. Па и у тим условима створена су грандиозна дела мостоградње у прошлости, када се није знало за бетон и челик, када су једини материјали за грађење стамених конструкција били дрво и камен, а њихово стварање имало основу у традиционалном начину градње и интуиције градитеља. Они су достојни сведоци времена када се другачије живело, мислило и радило. Поред основне намене да савладају препреку, они су имали значајну улогу у свакодневном човековом животу. На њима су постојале питорескне стамбене зграде, трговинске продавнице и занатске радионице, одвијале се животне радости у сусретима месног и околног становништва, а непосредно уз њих дешавала су се збивања која живот значе – ницала су трговишта, настајале утврде, насеља и градови.

На многим традиционалним речним прелазима, који су се укрштали са копненим путевима, дрвене или камене мостове временом су заменили понтонски мостови, а развитком саобраћаја савремени метални или бетонски мостови. Међутим, на њима нема оне тако карактеристичне и јединствене живости каква је постојала на старим каменим и понтонским мостовима или обалским пристанима, јер данас се преко моста прелази у журби, а да пешак или возач каткад и не примете да су били на њему.

Иначе, први утрти путеви, који су свој саобраћајни значај задржали кроз читаву историју, ишли су најкраћим правцима и те правце су углавном задржали и каснији путеви, па и данашње најважније саобраћајнице (као што је случај коридора 10), углавном због погодних места за премошћавања водотока или савладавање рељефних препрека. Зато се мостови сматрају најважнијим деловима путева, јер служе за премошћавање само на неким местима, која имају велику привлачну силу и због тога се према њима и оријентишу важни путеви.

И поред тога што су мостови још од исконских времена били инспирација романтичара и писаца, песника и књижевника, сликара, од пећинског човека до наших дана, ипак су веома оскудни извори о историјату мостоградње. Повећи је број публикација о изградњи неког моста, или више њих (само из Библиотеке Матице српске имамо листинг од преко 90 наслова), али то су углавном, изузимајући стручне инжењерске радове, препаковани идејни или главни пројекти и најопштији описи о њима.

Исто тако, богата историја грађења мостова маргинално је обрађена у историјатима архитектуре, иако има и те како значајно место у еволуцији грађења, у градитељском наслеђу прошлости једног народа или епохе, а наши простори богати су тим наслеђем духа и умећа људске смелости.

*

Овај рукопис није се могао остварити без свесрдне помоћи у току сакупљања обимне грађе и зато ми је пријатна дужност да се захвалим: Дунавској комисији у Будимпешти, Међународном друштву за мостове (IABSE), Међународном научном форуму „Дунав – река сарадње“ у Београду, Библиотеци Матице српске, Музеју Војводине, Ахриву Војводине, Историјском архиву Новог Сада, Музеју Новог Сада, урбанистичким заводима Новог Сада и Војводине, Заводу за изградњу Новог Сада, Речној капетанији Новог Сада, Управи за саобраћај Града Новог Сада, Мостоградњи – Београд, Еурогардију – Нови Сад. Исто тако, захваљујем се проф. др Братиславу Стипанићу на датим сугестијама, публикацијама и илустрацијама, Бори Миросављевићу за фотографије мостова, дипломираним инжењерима –  Ивану Мамужићу, Арсену Прибићу,

Александру Милованову и Радивоју Терзину за дате материјале и повремене стручне консултације. Захвалан сам и Зорану Колунџији, мом старом издавачу и Предрагу Рајићу, лектору и коректору.

Аутор

Велимир Вукмановић

Будите први који ће написати рецензију “ДУНАВСКИ МОСТОВИ Од извора до ушћа”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.