Тамо је требало да те родим – породичне и друге приче
Милан Пајевић пише приче из искуства, а основно човеково искуство јесте његова породица. Тако је са приповедним оживљавањима најразличитијих искустава било и у претходним Пајевићевим књигама, тако је – по самој природи изабране теме, која је у једнакој мери изабрала свог писца – и у Пајевићевим породичним причама. Оне, међутим, нису „свакодневица једне наше породице”, нити затворене у неки уски породични, себи довољни универзум, већ прате и памте трагове времена у којима су се одигравале и трагове људи који су их испуњавали као ближњи, даљњи и оно што се догодило. Ове приче доносе искуства и осећања, призоре и догађаје, оно што се слутило и оно што се догодило. Пајевић бира детаље које сматра вредним причања, а потом у причи која је нужно евокативна и меланхолична памти и бележи, подсећа и призива, казује и наговештава. Настајала годинама и деценијама, ова књига је сума једног животног, људског и књижевног искуства. А коментари на крају књиге, после свих прича које је чине, јесу још једном пређени пут, лицем у лице са искуством једног занимљивог и занимљиво испричаног живота.
Гојко Божовић
Милан Пајевић
Милан Пајевић рођен је августа 1952, у Ужицу, тада Титовом, у породици просветних радника који су у то време службовали у Босанској Возући. Обично каже да је проходао (детињство и ниже разреде завршио) у Вирову, основну школу у Ариљу, гимназију друштвеног смера у Пожеги, тада Ужичкој, и када су сви очекивали да ће као писац „Најлепше песме Радио Београда 1970.“ да крене на неки од друштвених факултета, положио је пријемни испит на Машинском, уписао га и завршио.
Написао је књигу „Питао бих. Кога да питам?“ (Компањон) на руском језику, која је издата 2008. у Кијеву. Издавач Слово прес је објавио књигу на српском 2016. године. Како сам каже, пише од када зна за себе, углавном за своју душу, нешто се објавило „ту и тамо“, на руском, украјинском, енглеском и шведском, а већина есеја написаних у последње време налази се на порталу „Наш Недељник“. Са још увек неисцрпним ентузијазмом покушава да докаже да се културом и уметношћу може спасити свет.
Још нема коментара.