Америчким пером и срцем о Србима
Велеиздајник – моје успомене из борбе против црно-жутог орла
Поезија неандерталаца
Радатовићи
Шифра производа: 30512
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутор: Драган Вукшић
Број страна / Повез / Писмо:
266 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1914-0
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом:
1,275.00 RSD
Прва целина се односи на период од досељавања ускока и настанка насеља Радатовићи, до завршетка насилног унијаћења (1539–1769). У другој су изложена сазнања о Радатовићима до укидања Војне крајине (1881), а у трећој од укидања Војне крајине до завршетка Првог светског рата. Кратак временски период, али по много чему судбоносан за народ радатовићког краја. Четврта целина је још краћа и односи се на време између два светска рата, дакле постојања прве Југославије. О том времену постоји највише података. Пета целина су Радатовићи после Другог светског рата. Почетак је обележен победом антифашистичке коалиције над фашизмом, стварањем нове Југославије и надањем у бољи живот и будућност. Распадом Југославије завршена су надања! Ускочки Жумберак у целини, па ни Радатовићи, никада више неће доживети неки нови историјски период. Разлог је врло једноставан. Постојаће Жумберак и Радатовићи, као географски појмови и називи, али у њима неће бити потомака ускока. Живеће ту припадници других народа, писаће се њихова историја. Посебну целину чини више мојих чланака који се директно односе и допуњују написано о догађањима и појединцима, и два прилога који су ми садржајем и топлином „за срце прирасли“. Уместо закључка, написао сам прилог о жумберачком ускочком идентитету.
Аутор
Драган Вукшић
Драган Вукшић је рођен 1945. године у Радатовићима, општина Озаљ, Република Хрватска. Завршио је гимназију у Карловцу, а Војну академију (1967) и друге војне школе у Београду.
У чин пуковника унапређен је 1989. године. Највећи део војне каријере провео је на дужностима у области спољнополитичких односа, међународне војне сарадње и обавештајних послова. Последње дужности у Војсци Југославије биле су му Начелник управе за међународну војну сарадњу Генералштаба ВЈ и Војни изасланик у Немачкој и Холандији.
Као представник ЈНА и ВЈ био је члан државних делегација на Конференцији ОЕСС-а у Бечу, на мировним преговорима у Женеви, Дејтону и Бону, и на преговорима о Подрегионалној контроли наоружања у Бечу. Био је и члан више званичних војних делегација које су у посетама Аустрији, ДДР-у, Румунији и Мађарској предводили начелници Генералштаба ЈНА и ВЈ. Члан Комитета Савезне владе СРЈ за сарадњу с мировним мисијама и снагама УН био је од 1993. до 1997. године.
Учествовао је и самостално иступао на више међународних семинара и симпозија из области војнополитичких односа у Бечу, Будимпешти, Софији, Сан-Рему, Паризу и Берлину. Објавио је више стручних, политичких и војних студија и чланака и књиге Пуковников отказ крвавом команданту (2001), ЈНА и распад СФР Југославије (2006) и Жумберачки ускоци, унијаћење и однарођивање, прво (2015) и друго издање (2018).
Због неслагања с политиком актуелног режима, напустио је 1999. Војску Југославије и прикључио се ДОС-у у борби против Милошевићевог режима. Због политичког деловања режим му је, противно Уставу, одузео чин и пензију.
Након демократских промена 2000. године биран је за народног посланика у Скупштини Републике Србије. Био је потпредседник Одбора за спољну политику и члан Одбора за одбрану и безбедност и Одбора за везе са Србима изван Србије.
Од јануара 2002. до августа 2004. био је Генреални конзул СРЈ–СЦГ у Франкфурту.
Још нема коментара.