Пут смрти

Циљ ове књиге је да прикаже више аспеката и допуни слику причама и судбинама које у прошлим историјским приказима нису осветљене. Њена сврха је да каже нешто о томе ко су били интернирци који су патили и умрли у Норвешкој, као и зашто су били одведени у Норвешку, не би ли се на тај начин допринело њиховом чувању од заборава. Раније објављене књиге на ову тему често су имале одређени идеолошки оквир. Ова, међутим, покушава да историју прикаже из доње перспективе, причајући приче које потичу директно од појединачних заробљеника или чланова њихових породица. Схватање историје варираће од породице до породице, а ја сам одлучио да дозволим свакоме да представи своје ставове, без обзира на угао гледања.

Иако је ова књига мој лични пројекат, трудио сам се колико год сам могао да будем објективан и да се базирам на чињеницама. Посветио сам је својој деци, Данијелу и Амалији, који су пола Срби пола Норвежани, у жељи да одрастају на бољем Балкану, без етничке мржње, којим управљају мудри људи и где људска права и демократија владају, и где је помирење међу етничким групама и државама могуће како би се живело у мирној коегзистенцији. Пут до овога иде, између осталог, кроз суочавање са проблематичном историјом и прихватањем
историјских чињеница, ма колико болне оне биле.