НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глеза фон Хорстенау 1941–1944
Шифра производа: 30988
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутор: Васа Казимировић
Број страна / Повез / Писмо:
458 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 16 × 25 cm
ИСБН: 978-86-515-2347-5
Година издавања: 2024.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,380.00 RSDЦена са попустом: 2,023.00 RSD
Глез фон Хорстенау – очевидац србоцида хрватске државе 1941–1945.
Васа Казимировић је, још једном, ставио стручној и општој јавности на располагање једно вредно дело, приказао прилично обиман извод из животног пута једног сведока времена светских ратова и у многоме једне трагичне историјске фигуре.
То је врло значајна заслуга и представља вредан прилог нарочито проучавању Србоцида хрватске државе 1941–1945. Мишљења сам да критика његовог дела исто тако може да буде само идеолошки мотивисана а упечатљив пример за то је и примедба генерала Басте, аутора поговора претходног издања:
„У овој књизи Васа Казимировић се претежно служио документацијом иностране провенијенције. То само по себи не би била грешка да је више коришћена и југословенска хисторијска документација, да су у тексту још више заступљени и ти погледи на одређене догађаје и личности о којима се говори у њемачким документима и у Глезовим записима. Аутор није довољно користио југословенска капитална дјела: 174 књиге Зборника докумената НОР-а, Сабрана дјела Јосипа Броза Тита, документа Комисије за ратне злочине, многобројне зборнике и монографије на тему НОБ који су изашли у СФРЈ.“
Владимир Умељић
Васа Казимировић
Васа Казимировић је завршио гимназију и студије историјских наука у Београду. Радио је у Радио Београду као уредник програма на немачком језику, а затим као директор Издавачког центра Београд прес такође је покретач и главни уредник листова и едиција: Трибина, Нова књига и Данас.
Шездесетих година живео је у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где се бавио истраживањем и прикупљањем грађе из новије српске и југословенске историје. Био је неуморан радник и велики истраживач. Његово дуготрајно и темељно проучавање Бечког архива бацило је ново светло на неке кључне личности и догађаје новије српске историје: Николу Пашића, Обреновиће, краља Петра I и Александра Карађорђевића, као и на српску официрску елиту.
У последњих десет година свога живота објавио је четири велика дела: „НДХ у светлу немачких докумената и дневника генерала Глејза фон Хорстенауа“, „Никола Пашић и његово доба 1845 – 1926“, за које му је додељена НИН- ова награда за публицистику, „Србија и Југославија од 1914. до 1945. године“ у четири тома, издавачки подухват 1995. године и монографију „Црна рука“.
Још нема коментара.