Карађорђе – биографија
Повест о животу српског вожда, његовом добу и васкрсу државе српске
Свеобухватна биографија једне од најзначајнијих личности у српској историји, смештена у европски контекст револуционарног XIX века.
До Карађорђа Србија је била у Европи, али није била европска земља. Од Карађорђа она почиње поново да добија европске обрисе. Карађорђе је заувек променио и рам и слику Србије. Ако би се као мерило међу људима узимали интензитет страсти, снага воље и величина циља, онда се, у том добу, са Карађорђем може мерити само један човек – Наполеон.
„Увек на челу, са опанцима на ногама и пушком о рамену, прек, одлучан и храбар“, доносио је Србима победе а међу Турке сејао страх. Ова орканска природа, будећи у народу страст за слободом, постигла је циљ који је Вожда уздигао до националне, европске величине. Појавио се из таме времена и урастао у живот и повест свог народа.
Лука Мичета
Лука Мичета (Београд, 1959) новинарством се бави од осамдесетих година прошлог века. Завршио је Прву београдску гимназију и студирао економију на Београдском универзитету.
Био је коментатор и уредник култног београдског листа Студент, као и још славнијег НИН-а.
Био је годинама ексклузивни интервјуер НИН–а. Водио је интервјуе са најзначајнијим личностима и политичког и културног живота Југославије. Први је писац НИН-а коме је НИН објавио специјално издање (НИН у НИН-у) – Адил Зулфикарпашић – Судбина Бошњака. Први је новинар у историји српског новинарства који је интервјуисао једног папу – папу Бенедикта X.
После демократских промена именован је (2003) за генералног директора Танјуга, коме враћа професионални углед, модернизује га и поново уводи у Европску асоцијацију новинских агенција (ЕАНА), из које је избачен због непрофесионализма за време Милошевићеве ере.
Оформио је и утемељио видео-сервис Танјуга, као и први webcast у Србији. Ради што објективнијег информисања о косовским проблемима увео је и специјални сервис назван Албански билтен, где је кориснике агенције обавештавао о писању албанске штампе, „један кроз један“.
Један је од ретких државних службеника тог ранга који је поднео оставку (на место генералног директора Танјуга) и отишао у слободне писце.
Често га представљају као биографа златног српског средњег века, карактеришући његово дело о средњовековним српским владарима као „један смео, готово утопијски покушај да се узастопним публицистичко-историографским остварењима дâ синтеза српског средњег века“.
Објавио је 20 књига: Срби и демократија (са Маринком Вучинићем, Видици и Досије, Београд 1992); Судбина Бошњака (НИН, 19971; Терсит, Београд 19992); Панорама погледа, појмова и мишљења Адила Зулфикарпашића (Терсит, Београд 2001); Ване Ивановић између Тита и Драже – Post scriptum једног Југославена (Чигоја штампа и Откровење, Београд 2010); Сулејман, Хурем и Срби (Лагуна, Београд 2012); Повратак краља – судбина Карађорђевића у егзилу (Лагуна, Београд 2013); Стефан Немања – настанак европске Србије (Лагуна, Београд 2013); Стефан Дечански – биографија најнесрећнијег српског краља (Лагуна, Београд 2014); Дух побуне – одабрани интервјуи (Лагуна, Београд 2015); Стефан Првовенчани – биографија првог српског краља (Лагуна, Београд 2015); Крик страсти и маршеви тријумфа – Др Александар Обрадовић, импресарио Црвене звезде (Данас, Београд 2015; Чигоја штампа 2016); Деспот Стефан Лазаревић – биографија првог Београђанина (Лагуна, Београд 2016); Краљ Милутин – биографија светог српског краља (Лагуна, Београд 2016); Душан Силни – биографија првог српског цара (Лагуна 2016); Стефан Првовенчани – биографија првог српског краља, посебно издање (Лагуна, Београд 2017); Карађорђе I, II, биографија – Повест о животу српског вожда, његовом добу и васкрсу државе српске (Лагуна, Београд 2018); Одјек прошлости (Лагуна, Београд 2019); Завештање Светог Саве (Лагуна, Београд 2019); Одјек прошлости II (Лагуна, Београд 2020); Немањићи, Биoграфија – Нек се знаде да смо царевали (Прометеј, Нови Сад, Дом омладине, Београд 2021).
Ожењен је Јеленом и имају сина Александра.
Још нема коментара.