Из мог ратног дневника 1914–1919
Шифра производа: 29887
Преузмите одломак: 
Аутори: Васа Ешкићевић, Слободан Бјелица
Број страна / Повез / Писмо:
263 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1391-9
Година издавања: 2018.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Музеј Војводине
Цена: 990.00 RSDЦена са попустом: 841.50 RSD
Аутобиографски историјски извори – дневници и мемоари – одувек су били најчитанија историјска литература. Иако не увек сасвим поуздана, таква сведочанства плене пажњу читалачке публике више него сувопарни зборници докумената или историографско виђење догађаја из прошлости. Дневници и мемоари пружају живописну слику прохујалог времена, осликану од стране самих сведока, односно актера историјских процеса. Писана понекад у полемичном тону, а врло често ради оправдавања, односно глорификације историјске улоге аутора, аутобиографска штива ипак су незаобилазан (а неретко и једини) извор података за разумевање и писање историје. Судбина Србије у Првом светском рату, сасвим заслужено, сврстава се међу најбоље истражене теме наше историографије, односно историјске догађаје које шира јавност прилично добро познаје. Томе су свакако допринели вредни аутобиографски извори објављивани у претходним деценијама, како они који приказују поглед са самог врха српске државе.
Васа Ешкићевић рођен је у Иригу, у Срему, 1867. године. Као ученик иришке основне школе издвајао се од својих другова изузетним памћењем и надареношћу за цртање, али амбицију бистрог ђака да постане карловачки гимназијалац осујетио је строги отац, који је сматрао да је за његовог сина боље да учи берберски занат. Док је три године шегртовао, Васа Ешкићевић је слободно време прекраћивао читајући записе о Првом српском устанку и другим догађајима из националне историје. Жељан даљег учења и усавршавања, Васа је побегао из очевог дома у Нови Сад, а потом у Београд, где је упоредо са учењем радио као берберски калфа, односно помоћник позоришног власуљара.
Да би се боље разумели политички и друштвени назори Васе Ешкићевића потребно је узети у обзир не само утицаје којима је био подложан пре Првог светског рата, него и идеали које је пригрлио по његовом завршетку. Настанивши се после ослобођења у Новом Саду, Васа Ешкићевић се активно укључио у политички живот града који је, у новом државном оквиру, убрзано растао и интензивно се развијао.
Васа Ешкићевић
Васа Ешкићевић (Ириг, 1867 — Нови Сад, 1933) био је српски сликар и наставник цртања.
Основну школу је завршио у родном месту, учио је берберски занат, али га је напустио због уметности. После тога је отишао у Беч и уписао једну приватну сликарску школу. У Бечу је похађао и вечерњи курс цртања при Академији ликовних уметности. После три године школовања у Бечу отишао је у Русију где је завршио петоразредну уметничку школу, као питомац руске државе.
Радио је у стилу академског реализма. Према новијим ставовима ликовне критике, у његовим делима има елемената експресионизма.
Бавио се и књижевним радом и превођењем. Био је члан књижевног одељења Матице српске. Песме, чланке и преводе објављивао је у „Отаџбини“ „Лучи“, „Бранику“, „Србадији“, „Северној Србији“. Његова аутобиографија, скице и остали рукописи чувају се у Рукописном одељењу Матице српске.
Слободан Бјелица
Слободан Бјелица је рођен у Новом Саду 1975. године, где је похађао основну школу. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет, Одсек за историју, у Новом Саду 1999. године. На истом факултету је магистрирао (2003. године), докторирао (2007. године) и засновао радни однос (2001. године), прошавши кроз сва наставна звања од асистента до редовног професора. Учествовао је на више националних и међународних научних пројеката, бројним научним конференцијама у земљи и иностранству и држао предавања на универзитетима у Темишвару и Пизи (у оквиру пројекта ЕРАСМУС+).
Слободан Бјелица се бави савременом националном историјом. Најзначајније теме којима се бави јесу аутобиографски извори о Првом светском рату, Радикална странка у Војводини у Краљевини СХС, Нови Сад између два светска рата, Војвођанска штампа у Другом светском рату, Питање аутономије Војводине у социјалистичкој Југославији. Објавио је више од стотину радова (на српском, енглеском, румунском и мађарском језику) у научним часописима и зборницима са научних скупова, као и три монографије. Члан је уређивачког одбора у више еминентних стручних часописа.
Још нема коментара.