Слободан Бјелица

Слободан Бјелица је рођен у Новом Саду 1975. године, где је похађао основну школу. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет, Одсек за историју, у Новом Саду 1999. године. На истом факултету је магистрирао (2003. године), докторирао (2007. године) и засновао радни однос (2001. године), прошавши кроз сва наставна звања од асистента до редовног професора. Учествовао је на више националних и међународних научних пројеката, бројним научним конференцијама у земљи и иностранству и држао предавања на универзитетима у Темишвару и Пизи (у оквиру пројекта ЕРАСМУС+).

Слободан Бјелица се бави савременом националном историјом. Најзначајније теме којима се бави јесу аутобиографски извори о Првом светском рату, Радикална странка у Војводини у Краљевини СХС, Нови Сад између два светска рата, Војвођанска штампа у Другом светском рату, Питање аутономије Војводине у социјалистичкој Југославији. Објавио је више од стотину радова (на српском, енглеском, румунском и мађарском језику) у научним часописима и зборницима са научних скупова, као и три монографије. Члан је уређивачког одбора у више еминентних стручних часописа.

Успон Новог Сада 1918–1941
„Историја света је историја градских људи. Народи, државе, политика и религија, све уметности, све науке почивају на једном профеномену људског бића: граду.“ Освалд Шпенглер „Резултат [...]
Из мог ратног дневника 1914–1919
Аутобиографски историјски извори – дневници и мемоари – одувек су били најчитанија историјска литература. Иако не увек сасвим поуздана, таква сведочанства плене пажњу читалачке публике [...]