Економска историја граничарског Срема 1745–1914
Поводом 150 година од развојачења војне границе у Срему 1873–2023.
Снежана Алексић је веома садржајно и научно-релевантно успела да са историјског и економског становишта разјасни ову прилично необичну историјску тему која је била предмет њеног пажљивог и стрпљивог проучавања. У неколико поглавља успела је да прикаже политички и економски статус Хабзбуршке монархије у контексту тадашње Европе, представи Војну границу, њен привредни и управни систем као јединствен вид организовања, пре свега војног, посебно према тадашњем Османском царству. Приказала нам је организацију цивилне и војне власти, начин функционисања овог простора као и економски, политички и правни систем у Монархији, говорећи између осталог о функционисању тадашње Границе у којој су доминирали кућне задруге, пољопривреда, сточарство, занатство, природна богатства, положај радништва, саобраћај, трговина, пореска политика, финансијске институције, затим развојачења, распад граничарских задруга, статус пољопривреде, монетарну политику, незапосленост, трговину саобраћајем, висину наднице, услове живота, итд. Сви ови прикази научно су поткрепљени и садржајни, док посебно значајно описну ставку чине прилози о статусу и развоју насеља на простору граничарског Срема који ће сигурно послужити као значајне темељне студије истраживачима ових насеља.
др Жарко Димић
Снежана Алексић
Снежана Алексић, аутор књиге „Илијина прича” (Прометеј, Нови Сад, 2018), омогућила је читаоцима да се упознају са страдањем сремачких Срба у Првом светском рату.
Поред те, написала је и књигу „Окамењена ћирилица ишчитавана између и преко редова – прилог за изучавање културне баштине похрањене на територији Града Београда – Општине Сурчин” (Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”, Београд, 2017), у којој је донела пописе мушких глава 1848/49, ксерокопије Архива САНУ Сремски Карловци.
Још нема коментара.