Добровољно, силом натерано – југоисточни Срем средином XX века у документима Историјског архива Београда
Шифра производа: 30223
Едицијe: Историја, Откривање прошлости
Аутор: Снежана Алексић
Број страна / Повез / Писмо:
505 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1712-2
Година издавања: 2020.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом: 1,200.00 RSD
Овај рукопис представља снажно научно-истраживачко упориште у расветљавању историјских процеса који су, услед идеолошких потреба у блиској прошлости, често били замагљени или скрајнути, а не тако ретко и супротно тумачени. Међутим, рукопис не представља одушак занемраних потреба који су потреба неких нови политичких елита, већ уравнотежен и одговоран одговор свакој минимализацији и интрументализацији догађаја о којима говори.
Трагично је, али и тешко обориво тумачење да су Срби из Срема зарад очувања југословенског јединства морали да заташкавају своја страдања јер се нису уклапала у званичне државне концепте.
Потискивана стварност ради задовољења илузије, овим рукописом добила је своју значајну сатисфакцију. Утемљен на изворној грађи, рукопис Снежане Алексић нас суочава са заблудама и неприхватљивим уступцима о блискости и доминацији културне над шовинистичком амбицијом у односима Срба и Хрвата, као и о идеолошкој дискриминацији нове комунистичке власти након 1945. године. И ту је постојао континуитет тумачења у којем су Срби били „реметилачки фактор” новог социјалистичког југословенства које тоне у својој утопији. Што је потонуће било дубље, тиме је бујао процес побијања Српства…
Проф. др Саша Марковић
Снежана Алексић
Снежана Алексић, аутор књиге “Илијина прича” (Прометеј, Нови Сад, 2018), омогућила је читаоцима да се упознају са страдањем сремачких Срба у Првом светском рату.
Поред те, написала је и књигу “Окамењена ћирилица ишчитавана између и преко редова – прилог за изучавање културне баштине похрањене на територији Града Београда – Општине Сурчин” (Удружење за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”, Београд, 2017), у којој је донела пописе мушких глава 1848/49, ксерокопије Архива САНУ Сремски Карловци.
Још нема коментара.