Поезија неандерталаца
Доситеј Обрадовић у Великој Далмацији
Шифра производа: 31128
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутор: Милан Павасовић
Број страна / Повез / Писмо:
223 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2503-5
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом:
1,710.00 RSD
Зашто Доситеј у великој Далмацији?
Далмација је својим постојањем мијењала свој географски положај. Некад је узмицала, а некад се опет ширила. Границе нису биле тачно одређене. До 1540. године обухватала је отоке средњег Јадрана и уски обални дио од Задра до Сплита, све-га десетак километара у копно те отоци: Брач, Хвар, Корчула, Вис… Послије 1699. године граница се помјера у дубину копна на потезу: Луково – Обровац – Книн – Врлика – Метковић. Да-нашња граница, утврђена 1718. године између Млетачке репу-блике и Турске, није се више мијењала. Граница се протеже од Лукова, Обровца, Стрмице, источно од села Цетине до Габеле.
Сјеверна граница Далмације обиљежена је гробом Илије Смиљанића на брду Вучијак.
За просторно ширење Далмације у копно највеће заслуге припадају новодошлим народима, међу којима су се истица-ле поједине вође: Митровић, Мандушић, Јанковићи, Синобад, Смиљанићи, Павасовићи, Пивљанин…
Милан Павасовић
Милан Павасовић рођен је у Павасовићима (Скрадинско Поље) 1944. године. Основну школу завршио је у Скрадину, средњу у Шибенику. Први степен педагошких студија похађао је и завршио на Педагошкој академији у Задру за предмет: Хрватскосрпски језик и књижевност.
Студије југославенске књижевности наставио је и дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Свој први посао у школству добио је 1970. у Основној школи у Скрадину. Првих седам година ра-дио је као тајник (секретар) школе, потом прелази у непосредну наставу дванаест година и на крају, 1987. године, именован је за директора школе. За залагање на радном мјесту у Основној школи у Скрадину добио је три награде: интерну у школи и дви-је републичке (СРХ) у Осијеку и Дубровнику.
Због ратних околности 1991. био је принуђен да се породично склони изван ратних домашаја. Краће вријеме ради у Основној школи „Јово Мартић“ у Кистањама, подручна школа Ђеврске, и Основној школи „Браћа Барух“ у Београду.
На сугестију проф. др Боривоја Маринковића, професора на Филозофском факултету у Новом Саду, да семинарски рад о Доситеју Обрадовићу дорадим и објавим, то овом приликом и чиним.
Још нема коментара.