Војислав М. Јовановић Марамбо

Др Војислав М. Јовановић је рођен 1884. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. До 1904. године је сарадник ,,Малог журнала“ Браће Савића, у којем је, углавном под псеудонимом Марамбо, осталим му до данашњих дана, поред репортажа из књижевног и уметничког живота објавио низ позоришних хроника. Уредио је и четири посебна књижевна броја ,,Малог Журнала“, а у ,,Балкансој пошти“ је уредио два броја хумористичког додатка.

По жељи оца, уписао се најпре на Технички факултет Београдског универзитета, а затим је студирао књижевне науке у Швајцарској, Француској и Енглеској. Усавршавао се у библиотеци Британског музеја у Лондону и саставио опсежну ,,Енглеску библиографију о Источном питању у Европи“, коју је 1908. објавила Српска краљевска академија. Објавио је докторску дисертацију, коју је наградила Француска академија наука, и био је стални доцент Београдског универзитета, као и ванредни професор предајући упоредну књижевност.

За време Балкасног рата је био војни цензор у Београду, а у европском рату на дужности члана Ратног пресбироа српске духовне команде. За време светског рата, био је шеф Пресбироа српске владе у Лондону и Вашингтону, а по повратку је напустио државну службу и био уредник ,,Српског књижевног гласника“.

Као главни архиватор Архива Министарства иностраних послова, неуморно је радио на сређивању огромне грађе, већим делом приспеле из Беча као реституција опљачканог дела архива. Значајан је и његов удео у изради закона о архивама и правилницима о истраживачком раду у Архиву. По ослобођењу земље ступио је међу првима у Министарство иностраних послова, где је постављен за начелника Историјског одељења.

Последње године живота провео је у припремању својих рукописних дела за штампу, особито: ,,Антологија лажних народних песама“, ,,Зборник радова о народној књижевности“ и ,,Југословенске архиве у Другом светском рату“. Осетивши слабост срца, изненада је преминуо 1968. године.