Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Силази, силази
Шифра производа: 30718
Преузмите одломак: 
Едицијe: Есејистика
Аутор: Илија Радуловић
Број страна / Повез / Писмо:
227 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2105-1
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом:
1,530.00 RSD
Силази, силази – књига есеја судије чије се пресуде проучавају широм света.
Non sub homine, sed sub lege!
…Неколико његових тузланских пресуда узбуркале у домаћу и свјетску јавност. О њима су писали водећи амерички и еуропски листови.
Као правни уникати проучавају се у земљама западне Еуропе и Америке, Нажалост, не и на нашим правним факултетима.
Свака од ових пресуда свједочи о томе колико знања, храбрости и етичности мора имати судац који у рукама држи прстен правде из којега, као код цара Хамурабија, мора исијавати свјетлост закона.
Попут стијене цара Хамурабија, судац Илија ниједног трена није одступио од судачког начела: Non sub homine, sed sub lege! Никад према човјеку, него према закону.
У разговору с пријатељима који су га упозоравали да режим нема мислости увијек је понављао свој кредо: Omnia mea mecum porto / Све своје носим са собом.
Скупо је платио своју судачку честитост.
Након неколико пресуда разријешен је дужности суца. Отишао је у неизвјесне воде одвјетничког позива.
Праведник је постао прогнаник. Прогнаник на улици неправде!
Ево пресуда за повијест права, правде, судачке честитости и одлучности…
Јосип Муселимовић
Илија Радуловић
Рођен је 16. IX 1937. у Каменарима, код Херцег Новог, у Боки Которској. Отац му је био протоставрофор у Рисну.
Као судија Окружног суда у Тузли, судио је чувену тзв. Магнетофонску траку. Као први судија у историји светског права, саслушао је етичара, проф. др Светозара Стојановића, у својству судског вештака и тако је ушао у Анале светског права. Иначе, као судија означава се као „Аздак из Тузле” (Тихомир Лешић, новинар „НИН”-а; Бертолд Брехт: Кавкаски круг кредоми); као адвокат оцењује се као „Једини Достојевски у европским судницама” (Вук Драшковић); као ерудита доживљава се као „Бодлер југословенског правосуђа”; етички се доживљава као „Аристотел истине у овом времену лажи”; тактички аспект Одбране уздигао је и подигао на пиједестал признања, па га у интелектуалним круговима означавају као Живојина Мишића садашње адвокатуре; као беседник ушао је у светски Бревијар судског беседништва.
Адвокатска каријера Илије Радуловића, која је почела 1973. године, вреднује се као бриљантна, јер брани врло елоквентно, надахнуто, посвећено, храбро, мултидисциплинарно и успешно оптужене за најтежа кривична дела. Цене га колеге, заљубљеник је речи, сарадник многих правних часописа. Аутор књиге Нужна одбрана душе. Професор на Правном факултету Универзитета „UNION” у Београду.
Још нема коментара.