Прорицање прошлости – чланци и интервјуи (1971–2020)

Шифра производа: 30166
Прорицање прошлости – чланци и интервјуи (1971–2020)
Број страна / Повез / Писмо:
487 / Тврд / Латиница
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1637-8
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1.900,00 дин.Цена са попустом: 1.520,00 дин.

Обједињујући своје разнородне чланке у једну књигу, Илија Радуловић посредно жели да нам поручи да је релативизовање чак и скорашње, блиске историје могућно, али не и у догађајима у којима је он био непосредни учесник: јер, као да нам поручује са ових страница, он лично нам јемчи да је управо тако како тврди, и да другачије не може бити! Мање је, притом, важна та Илијина непомирљива страст да надбије противника, да га аргументима дотуче, па чак и извргне руглу и подмсеху: битни су трагови које је за собом оставио и који нас уводе у апсурдну ситуацију да их доживљавамо као актуелно штиво, као звонки одјек наших савремених транзиционих невоља и неправди! Толико се ништа квалитативно није променило на плану јачања правне државе, осамостаљивања кључних институција система и независности правосуђа да овај спис може слободно носити и назив: „Сећање на будућност“! …

Ово је, наравно, и кратка историја нашег траљавог „странчарења“, у које је Илија Радуловић, ношен правдољубљем и просвећеним конзервативизмом, мора да укорачи, али, разуме се, накратко: свака професија, свака идеолошка или политичка опсесија за овог раскошног интелектуалца јесте само Прокрустова постеља, у коју он, таквог мисаоног багарита, напросто није могао стати: био је преширок, као што је то и данас, „неприлагођен“ понајвише због тога што је био и остао – свој, непокоран, јогунаст и ребелски бунтован.

Није случајно тако велики човек као што је  Бранко Ћопић осетио потребу да пошаље своје речи подршке и поштовања једном младом праведнику, потпуно усамљеном усред „тамног вилајета“ старог-новог света у коме нема утехе.

проф. др Жељко Симић

Илија Радуловић

Рођен је 16. IX 1937. у Каменарима, код Херцег Новог, у Боки Которској. Отац му је био протоставрофор у Рисну.

Као судија Окружног суда у Тузли, судио је чувену тзв. Магнетофонску траку. Као први судија у историји светског права, саслушао је етичара, проф. др Светозара Стојановића, у својству судског вештака и тако је ушао у Анале светског права. Иначе, као судија означава се као „Аздак из Тузле” (Тихомир Лешић, новинар „НИН”-а; Бертолд Брехт: Кавкаски круг кредоми); као адвокат оцењује се као „Једини Достојевски у европским судницама” (Вук Драшковић); као ерудита доживљава се као „Бодлер југословенског правосуђа”; етички се доживљава као „Аристотел истине у овом времену лажи”; тактички аспект Одбране уздигао је и подигао на пиједестал признања, па га у интелектуалним круговима означавају као Живојина Мишића садашње адвокатуре; као беседник ушао је у светски Бревијар судског беседништва.

Адвокатска каријера Илије Радуловића, која је почела 1973. године, вреднује се као бриљантна, јер брани врло елоквентно, надахнуто, посвећено, храбро, мултидисциплинарно и успешно оптужене за најтежа кривична дела. Цене га колеге, заљубљеник је речи, сарадник многих правних часописа. Аутор књиге Нужна одбрана душе. Професор на Правном факултету Универзитета „UNION” у Београду.

Будите први који ће написати рецензију “Прорицање прошлости – чланци и интервјуи (1971–2020)”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.