Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Нужна одбрана душе
Шифра производа: 30204
Едицијe: Есејистика
Аутор: Илија Радуловић
Број страна / Повез / Писмо:
162 / Тврд / Латиница
Димензије: 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1678-1
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 990.00 RSDЦена са попустом:
841.50 RSD
Есеј Илије Радуловића „Нужна одбрана душе” се чита да би се размишљало о Човеку, његовој онтолошкој суштини, о свету у коме живимо, о смислу живљења, о ововременској кризи душе и краху традиционалних вредности. Инспирисан суђењем и одбраном Јаше Томића за убиство Мише Димитријевића, фебруара 1890. године у Новом Саду, есеј је написао ретко уман човек, истински хришћанин, хуманистички, правно-филозофски мислилац свестране културе, великог знања и узорне моралности. Он је онај чувени тузлански судија који је 1972. године подметнуту магнетофонску траку одбио као правни доказ политичког непријатељства његовог брањеника, и као председник судског већа, на притисак политичке полиције, разрешен судијске дужности и прелази у адвокате.
Илија Радуловић
Рођен је 16. IX 1937. у Каменарима, код Херцег Новог, у Боки Которској. Отац му је био протоставрофор у Рисну.
Као судија Окружног суда у Тузли, судио је чувену тзв. Магнетофонску траку. Као први судија у историји светског права, саслушао је етичара, проф. др Светозара Стојановића, у својству судског вештака и тако је ушао у Анале светског права. Иначе, као судија означава се као „Аздак из Тузле” (Тихомир Лешић, новинар „НИН”-а; Бертолд Брехт: Кавкаски круг кредоми); као адвокат оцењује се као „Једини Достојевски у европским судницама” (Вук Драшковић); као ерудита доживљава се као „Бодлер југословенског правосуђа”; етички се доживљава као „Аристотел истине у овом времену лажи”; тактички аспект Одбране уздигао је и подигао на пиједестал признања, па га у интелектуалним круговима означавају као Живојина Мишића садашње адвокатуре; као беседник ушао је у светски Бревијар судског беседништва.
Адвокатска каријера Илије Радуловића, која је почела 1973. године, вреднује се као бриљантна, јер брани врло елоквентно, надахнуто, посвећено, храбро, мултидисциплинарно и успешно оптужене за најтежа кривична дела. Цене га колеге, заљубљеник је речи, сарадник многих правних часописа. Аутор књиге Нужна одбрана душе. Професор на Правном факултету Универзитета „UNION” у Београду.
Још нема коментара.