Ваздушни напад и одбрана сећања

„Књига Слободана Павићевића „Ваздушни напад и одбрана сећања“, превасходно посвећена трагичним догађајима у пролеће 1999. године, стоји у дирљивој, аутентичној и песничкој корелацији с изузетним остварењем „Узурпатори неба“ Миодрага Павловића. Павићевић тих бесаних и трагичних наших балканских ноћи памти као читаво мноштво предака, савременика, генерација. Његови јунаци су једнако Крагујевац, Београд, Нови Сад, као и Петер Хандке, Душан Матић и Пјотр Вегин. Све је наизглед ускомешано, али је у том привиду немира толико достојанства, толико тишине, толико доживљеног напора да се као први и потоњи пут, као пред оним фабулозним белим зидом Иве Андрића и Павла Угринова, сведочи о жртви, о неспокоју, о злу. И у том смислу веома су карактеристични датуми Павићевићевих песама, писама, порука. Све је у кругу, и све остварено у великом, блиставом, непоновљивом колажу коме би итекако позавидели београдски надреалисти, наши мили Бретони, с којима је, узгред, овај инокосни аутор био близак и одговоран.“ др Драшко Ређеп