Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Од мрава до лава
Шифра производа: 30753
Преузмите одломак: 
Едицијe: Прометејев пламичак
Аутор: Милан Мрдаљ Мрђа
Број страна / Повез / Писмо:
83 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 20 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2141-9
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,600.00 RSDЦена са попустом:
1,360.00 RSD
Песме које обогаћују и проширују дечији свет
Мрдаљ је у својим веселим стиховима показао лепу дозу креативности. Јер, вештина стварања загонетки не лежи само у стиховању. Важно је одредити суштину бића које заогрћемо велом тајне и намерно замагљујемо да би их касније други разоткрили. У мало речи треба наговестити неко својство које се може сматрати општим за целу врсту. И бити занимљив и нов, досетљив. Све ове загонетке писане су у једној строфи и римују се, ради лакшег памћења. Занимљиве су, мелодичне, духовите и искричаве, имају уграђену досетку или поенту. Оне у свему одговарају захтевима и не само што их испуњавају већ иду даље од тога. Занимљиве су и као песничка остварења и као загонетке.
Мрдаљ се трудио да створи код читаоца лепе менталне слике које ће моћи да повеже са суштином бића о коме је реч. Иако се о већини животиња у збирци одавно пева и прича, он је успео да буде свој и да да му слике нису уобичајене. Добро је размислио о њима и узео у обзир публику којој се обраћа. Оне носе висок степен интелектуалног размишљања који ће се исказати једноставним речима и неће искомпликовати предмет загонетања до те мере да деци буде неразумљиво. Зато ове загонетке нису тешке за погађање. Оне стварају асоцијације и наводе на прави пут, вежбају у размишљању, што све представља њихов квалитет. И овде се показује да је мера, као основ свих ствари, најбоље решење задатка
који је пред писцем.
Гордана Малетић
Милан Мрдаљ Мрђа
Милан Мрдаљ рођен је 13. септембра 1946. године од мајке Милице и оца Шпире у селу Ервенику у далматинској Буковици као девето и најмлађе дете у породици. Основну школу завршио је у родном селу а средњу, Школу ученика у привреди у Црвенки.
Пише поезију и прозу за децу и одрасле, повремено и књижевну критику. Песме је почео да пише још у основној школи, а прву песму објавио је у сарајевским „Малим новинама“ 1964. године. Сарађивао је у многим листовима и књижевним часописима које је сакупио и сачувао за своју скромну библиотеку.
Заступљен је у више зборника, заједничких књига, антологија и школској лектири. Песме и приче су му превођене на: руски, бугарски, мађарски, русински и македонски језик. На књижевним конкурсима за песме и приче добио је више награда од листова Јединство, Арена, Мале новине, Весела свеска, Тик-Так… као и награда „Зраци културе“, „Вукови ластари“, „Драган Радуловић“, „Војислав Илић Млађи“. За збирку кратких прича „Ма немој“ добио је награду „Стражилово“, а за књигу песама у рукопису „У папирном кланцу“ „Коста Абрашевић“. Први је добитник награде „Брана Црнчевић“ коју је 2016. године установио Дечји културни центар Београда, за изузетан допринос стваралаштву за децу. Добитник је награде „Михајло Ћуповић“, коју додељује Удружење књижевника Србије и Књижевна заједница Златиборског округа за укупан допринос књижевности за децу. Награду „Песнички прстен“ за допринос песничком стваралаштву за децу добио је 2018. године коју додељује Фестивал песника за децу „Булка“. Награду „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које чини 29 објављених књига и више драмских текстова, углавном за децу, добио је 2020. године од књижевних новина „Свитак“ и листа за дечју књижевност „Момчило“ из Пожеге.
Његова драмска остварења за децу су веома успешно извођена и награђивана на Републичким фестивалима драмског стваралаштва деце Србије као најбоље представе у целини.
Многе песме за децу су и компоноване.
Од мноштва награда и признања посебно је поносан на признање које му је указала редакција Школског забавника „Даница за младе“ коју објављује Вукова задужбина, прогласивши га за „Личност године“ 2016. и на разговор који је том приликом водила и објавила Гордана Малетић у „Даници за младе“.
оснивач је књижевног клуба „Крчевине“ (1967) који и данас постоји у Црвенки и око себе окупља љубитеље писане речи и Фестивала песника за децу „Булка“ (1994) у чијој организацији и данас предано учествује.
Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.
Живи у Црвенки.
Још нема коментара.