Антић, њим самим
Шифра производа: 00209
Едицијe: Биографија
Аутори: Александар Тишма, Радован Поповић
Број страна / Повез / Писмо:
183 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-7639-524-1
Година издавања: 2000.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 580.00 RSDЦена са попустом: 493.00 RSD
Нема на залихама
Радован Поповић написао је књижевну биографију Мирослава Антића која, по много чему, представља јединствени подвиг – наиме Антић читавим својим животом (1932–1986) страшно је настојао да разгради међе сна и јаве, такозваних свакојаких властитих и помало наших стварности и узнесеног поетског доживљаја коме је до последњег трена био одан. Заиста је овај сањар, морнар, сликар, редитељ, репортер, песник, драматичар, путник, путовођа, певач, боксер, усмењак, уредник био један од оних изузетних бунтовника наше модерне литературе који је по сваку цену, без шавова и накнадних комбинација, настојао да разгради свет поезију и властиту биографију.
Утолико и биографски задатак Радована Поповића био тежи и замршенији. И утолико је веће задовољство читаоцима када тако животно, суверено и присно могу на овим страницама да препознају песника који је, већ толико деценија, култна личност наше укупне културе у другој половини двадесетог века.
Александар Тишма
Александар Тишма (1924., Хоргош — 2003., Нови Сад) био је југословенски и српски писац и песник. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.
Основну школу и гимназију је завршио у Новом Саду. Матурирао је 1942. године након чега одлази на студије економије, а затим романистике у Будимпешту.
Запослио се као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.
Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник. Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973. године.
Добитник је више награда за прозу, поезију и преводилаштво. Носилац је: Бранкове награде (1957), Октобарске награде Новог Сада (1966), Нолитове награде (1977), Нинове награде (1977), награде Народне библиотеке Србије (1978), награде Szirmai Karoly (1977, 1979), Андрићеве награде (1979), награде Лајпцишког сајма за европско разумевање (1995), Аустријске државне награде за европску књижевност (1995), француског Ордена витеза националног реда за заслуге (1997).
Радован Поповић
Рођен је 1938. године у селу Дуб. Гимназију је завршио у Ужицу, а књижевност је студирао у Београду. Био је дугогодишњи уредник културног додатка Политике, а објавио је и читав низ књижевних биографија. За књигу Живот Меше Селимовића награђен је 1988. године Октобарском наградом града Београда за књижевност.
Члан је српског ПЕН клуба и члан управних одбора Задужбине Иво Андрић, Задужбине Десанка Максимовић и управеФондације Васко Попа.
Још нема коментара.