Митологике 1 – Пресно и печено
Нема на залихама
Ова књига има за циљ да покаже на који начин емпиријске категорије, као што су пресно и печено, свеже и труло, мокро и спаљено итд., које нам, већ простим етнографским посматрањем, омогућују да их прецизно одредимо са становишта сваке посебне културе, могу послужити и као концептуална оруђа за издвајање апстрактних појмова и њихово повезивање у реченичне целине.
Поћи ћемо од једног мита који припада једном друштву, па ћемо га затим анализирати, прво са становишта етнографског контекста, а затим са становишта осталих митова датог друштва. Постепено проширујући истраживање, прећи ћемо на митове који потичу из суседних друштава, пошто их претходно поставимо у њихов властити етнографски контекст. Тако ћемо, корак по корак, допрети до врло удаљених друштава, само под условом да се међу њима могу утврдити или разумно доказати стварне везе историјског или географског порекла. У овој књизи ће се описивати само прве етапе тог дугог путовања кроз домородачке митологије Новог света; путовања која ће почети у срцу тропске Америке да би се затим, то унапред предвиђамо, допрло све до јужних области Северне Америке. Но разлог што ћемо нит-водиљу, од почетка до краја, налазити у миту Бороборо Индијанаца из централног Бразила, не треба тражити ни у хипотези да је тај мит можда архаичнији од митова које ћемо проучавати после њега, нити у томе што бисмо га сматрали једноставнијим или потпунијим. Разлози који су нас навели да прво на њега обратимо пажњу углавном су производ случаја. А разлог што смо пожелели да синтеза у највећој могућој мери прикаже аналитички поступак лежи у томе што нам се учинило да ће се тим путем тесна веза која, по нашем мишљењу, постоји између емпиријског и систематског гледишта у тој области, утолико боље истаћи уколико одабран метод ту везу потврди на самом почетку.
Клод Леви-Строс
Рођен 1908. године у Бриселу у угледној уметничкој јеврејској породици, а 1934. године одлази у Бразил где постаје професор социологије на универзитету у Сао Паолу. Леви-Строс је умро 30. октобра 2009. године.
Након кратког рада на месту културног аташеа у француској амбасади у Вашингтону 1946–1947. године, Леви-Строс се вратио у Француску. Докторат је стекао 1948. године на Сорбони, одбранивши у оквиру тзв. „мале” и „велике” тезе радове написане на основу својих теренских истраживања у Бразилу: Породица и друштвени живот Намбиквара Индијанаца и Основне струкуре сродства. Укључен најпре у руководство Музеја човека у Паризу, Леви-Строс постаје потом и шеф катедре на Ecole pratique des hautes etudes. Од 1953. до 1960. године је генерални секретар Међународног савета за друштвене науке, а 1959. године постаје професор Социјалне антропологије на College de France, где је радио до пензионисања 1982. године. За члана Француске академије изабран је 1973. године.
Међу његовим најзначајнијим делима спадају свакако књиге:Основне структуре сродства (1949), Раса и историја (1952), Тужни тропи (1955), Структурална антропологија (1958), Тотемизам данас (1962), Дивља мисао (1962), Митологике I–IV (1964–1971), Структурална антропологија два (1973), Пут маске (1982), Удаљени поглед (1983), Љубоморна лончарка (1985), Гледати, слушати, читати (1993).
Још нема коментара.