Умро је наш дугогодишњи сарадник Милош Казимировић
Милош Казимировић био је новинар и публициста. Писао је као спољнополитички аналитичар дневног листа „Политика“. Рођен је у Сомбору 1953. године. Школовао се у Новом Саду, Београду, Бечу и Хамбургу. Професионални новинар био је од октобра 1973. године, као репортер аустријске радио-телевизије ОРФ, а од јесени 1974. до пролећа 1988. спољнополитички извештач бечког дневника „Арбајтер цајтунг“, једног од најстаријих листова европске социјалдемократије. Писао је чланке и коментаре за бечки „Курир“, „Винер“, „Ноје цајт“ и „Клајне цајтунг“ у Грацу, анализе и студије за „Цукунфт“, часопис аустријске социјалдемократије за теоретске дискусије о политици, култури и друштву. Покретач је и издавач стручних часописа, између осталог и првог фудбалског недељника у историји аустријске штампе – „Фусбал“, као и „Хроноскопа“, првог српског часописа за љубитеље сатова.
Сарадња Прометеја и Милоша Казимировића почела је 2013. године договором да Прометеј обнавља дела Милошевог оца, Васе Казимировића. Тако је прво изашла ЦРНА РУКА у два издања до сада, а пре годину дана и НИКОЛА ПАШИЋ И ЊЕГОВО ДОБА за које је сам Милош написао и предговор.
За Прометеј је Милош превео следеће наслове у Едицији СРБИЈА 1914–1918:
Оливер Јанц 14. ВЕЛИКИ РАТ
Антон Холцер ЏЕЛАТОВ СМЕШАК: непознати рат против цивилног становништва : 1914–1918
Лајдингер, Ханес, Мориц, Верена, Мозер, Карин, Дорник, Волфрам ПРЉАВИ РАТ ХАБЗБУРГА: истраживање о аустроугарском вођењу рата 1914–1918
Гитингер, Клаус, Волф, Винфрид ТЕШИТЕЉ: како Кристофер Кларк ослобађа Немце кривице за Први светски рат
Написао је:
Милош Казимировић, Ханс Хаутман КРВАВИ ТРАГ ВЕЛИКОГ РАТА: злочини Аустроугарске и њених савезника 1914–1918 у светлу аустријских докумената
Написао је поговор за дело Алфреда Крауса УЗРОЦИ НАШИХ ПОРАЗА
Милош је био ванредан познавалац историје и савремених прилика у Аустрији и Немачкој. Са великом страшћу и посвећеношћу уносио се у сваки посао, остваривао живу сардњу са савременим ауторима из Аустрије и Немачке и надограђивао је њихове радове личним знањем и бољим познавњем контекста кад је у питању Србија. Веома је допринео популаризацији историјских збивања која су била у великој мери занемарена.
Са Винфридом Волфом наставио је сарадњу и после објављивања књиге која је раскринкала фалсификате Кристофера Кларка и писао је текстове за Волфове новине у Немачкој.
