Византијске принцезе као српске краљице: Марија Палеолог

Друга жена краља Стефана Дечанског, запамћеног као светог краља. Он је био бунтовник против оца, Милутина, освајача и ктитора. Но упамћен је и као мученик – вољом сина, будућег цара Душана. Која је спона између ове две потресне епизоде из наше историје? На који начин женска перспектива може ова дешавања расветлити из другачијег угла? У новом прилогу сараднице Јелене Загорац можете сазнати о слабије познатој страни ове повести: о мајци „Силног“, Марији Палеолог…

Празнине у биографији, празнине у историографији

Након смрти своје прве жене Теодоре, Стефан Дечански се окренуо Византији и ускоро је оданде стигла невеста. Била је то ћерка намесника Солуна Јована Палеолога, који је био из царске породице. Истовремено, његов отац Константин Порфирогенит био брат византијског цара Андроника II. Принцеза се звала Марија Палеолог и била је братаница бивше српске краљице Симониде. Маријин деда по мајци Теодор Метохита био је добар познавалац Србије. Јован је имао намеру да помоћу краља Стефана створи засебну државу у Македонији са Солуном управо у оном делу који му је, по његовом мишљењу, припадао по наследству.

Врло је вероватно да женидба Стефана Дечанског Маријом Палеологовом стоји у некој вези са борбом између Дечанског и његовог стричевића Владислава. Ближе околности те женидбе нису нам познате, чак ни година није сигурна. До склапања брака могло је доћи 1324. г.

Сведочанство хагиографа о Марији Палеолог

„Пошто беше лепо да он има помоћницу ка богољубазним делима, онај који у свему промишља њему корисно, изабра такву мужу достојну, која од града солунскога од царског корена будући дође на царско блажена Палеологина” (Григорије Цамблак).

Када је Марија пошла за педесетогодишњег Стефана Дечанског имала је 12 година. Не зна се тачно колико је деце родила. Из казивања средњовековних биографа може се закључити да је имала више деце. Након смрти Стефана Дечанског, Марија је остала у Србији и умрла као монахиња Марта, а сахрањена је у Скопљу.

(Извор: Лука Мичета, Немањићи)

Ауторка текста: Јелена Загорац