Друго хапшење Светозара Милетића

Током осамдесетих година XIX века, Светозар Милетић је кроз своје чланке у Застави указивао на положај Срба како у Монархији, тако и у Србији и Црној Гори. Чланци који се нарочито издвајају су Херцеговачка побуна и Дакле – рат са Турцима. Они су посвећени неопходном сукобу Срба са Турицма, као једино решење проблема на Балкану односно уједињења српског народа. Постепено Застава је развила кампању подршке Србима у Србији и Црној Гори у рату против Османског царства.

Чланак Дакле – рат са Турцима

„Као што је Италија Наполеона III, тако би и Србија и Црна Гора требале да Александра II мету у процеп, да мора одобрити свршене чине, штавише да и започетој акцији повлађује, јер би иначе морала на Истоку наступити метаморфоза, која би за Русију, или бар за њену целокупност и династију, свршила с катастрофом.

Дакле – „Рат са Турцима!ˮ

Стога ваља да својевољци са свију страна притекну Херцеговини у помоћ, док се у Србији не састане Народна скупштина, или док Турска сама не закаже рат Србији и Црној Гори, или док иначе поступак турски Црну Гору не изазове у акције.

Црна Гора може сад у сваком случају рачунати на народ у Србији, и на сва српска племена.ˮ

Такви, све чешћи натписи у Милетићевом дневном листу, довели су аустроугарску власт пред чин хапшења вође Српске народне слободоумне странке,

„коришћењем једног Милетићевог боравка у Београду, крајем маја и почетком јуна 1876, када је наводно одржао са пријатељима састанак на којем је обећао 20.000 до 30.000 јужноугарских Срба за рат против Турске и да ће после победоносног рата подићи устанак у Угарској како би се Банат, Бачка и Срем прикључили српској држави.ˮ

Хапшење

Историчари наглашавају да активност Светозара Милетића није у потпуности истражена, али уочавају да је подстицао улазак Србије и Црне Горе у рат са Османским царством.

„У том светлу треба посматрати и дан када је Милетић ухапшен, а то је било убрзо након што је Кнежевина Србија објавила рат Турској. Вођа СНСС ухапшен је под оптужбом која га је теретила за злочин велеиздаје и то на основу изјаве једног сведока сумњиве прошлости.ˮ

Суђење

Прилика за хапшење је искоришћена и у тренуцима када Светозар Милетић није имао посланички имунитет, јер Угарски сабор није заседао. Бела Томашек је био државни тужилац који је водио истрагу против Милетића, а Михаило Полит Десанчић је био његов бранилац. Суд је вођу СНСС прогласио кривим и осудио га на пет година затвора.

„На слободу је пуштен после три године, четири месеца и двадесет једног дана – помиловањем 27. новембра 1879. године. Ово друго Милетићево заточеништво било је много горе од оног из 1870–1871. и оставило је на њега неупоредиво озбиљније, душевне и политичке, последице.ˮ

Извор: Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. – књига друга – Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Горан Васин, Ненад Нинковић

Светозар Милетић – Дејан Микавица

Срби у Хабзбуршкој монархији – знамените личности 1526–1918. – Дејан Микавица

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B