Годишњица објаве рата Србији

Искористивши убиство надвојводе Франца Френдинанда као повод за решавање српског питања, Аустроугарска је (уз подршку Немачке) упутила Србији ултиматум са десет захтева 23. јула 1914. Одговор Србије на ултиматум је био одмерен, али је захтев под бројем шест био неприхватљив те је одбијен, и Србија је рачунајући на подршку Русије објавила општу мобилизацију. Као одговор на то Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. на шта је Русија реаговала објавивши прво делимичну мобилизацију а потом је наређена и општа мобилизација. Уз друго, ултиматумом се захтевало од српске владе:

а) да одмах приступи растурању друштва Народна одбрана, спречи све облике њене пропаганде и да поступи на исти начин против свих удружења и организације које раде у Србији на ширењу пропаганде против Аустро-Угарске;
б) да удаљи из војне и уопште административне службе све официре и чиновнике, који шире пропаганду против Аустро-Угарске и чија ће имена и кривце царска и краљевска влада доставити српској влади;
в) да прими у Србији сарадњу органа царске и краљевске владе, у раду на угушењу Монархије;
г) да поведе судску истрагу против саучесника у завери од 28. јуна, који се налазе на територији Краљевине. Органи отпослани у томе циљу од стране царске и краљевске владе, узеће учешћа у истрази;
д) да нареди одмах хапшење мајора Воје Танкосића и неког Цигановића, српског државног чиновника, чије је учешће у завери од 28. јуна утврђено истрагом у Сарајеву;
ђ) да спречи без оклевања и строгим мерама учешће српских власти у шверцовању експлозива и оружја преко српске границе, да отпусти и строго казни чиновнике у пограничној служби код Шапца и Лознице, који су помагали сарајевским атентаторима да пређу неку границу

Политика, Београд 23. јул 1924, 4.

Рок за одговор на ултиматум био је врло кратак, и истицао је 25. јула у пет сати поподне. Када је ултиматум предат, Пашић се није ни налазио у Београду, па га јепримио његов заменик, Лазар Пачу.

У телеграму којим је означен почетак Великог рата стајало је:

Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, у том циљу, прибегне оружаној сили. Према томе, Аустро-Угарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом.

Немачка је 1. августа објавила рат Русији, а Француској два дана касније. Током напада на Француску, немачке снаге које су наступале ка Паризу, ушле су у Белгију и нарушиле њену неутралност због чега је Британска империја ушла у рат. Са уласком Британске империје у рат, пет од шест европских сила нашло се у највећем континенталном сукобу у Европи још од Наполеонових ратова.

Прва аустругарска граната испаљена на Београд у 11 сати увече 28. јула 1914, није значила само почетак Првог светског рата, већ, у исти мах, почетак краја Хабзбуршке монархије. Рат са моћним суседом за Пашића у суштини није био ништа сасвим неочекивано. С њим је он стално рачунао, али је, с обзиром на неспремност Србије, а и Русије, настојао да га одложи на што дуже време.